11000 Beograd, Knez Mihailova 33/II   office@nemesis-travel.rs   +381 11 3038-222

IZRAEL

israel flag

 

Opis Drzave:

Izrael, ili zvanicno Država Izrael je bliskoistočna i parlamentarna republika na istočnoj obali Sredozemnog mora. Graniči se sa Libanom na severu, Sirijom na severoistoku, Jordanom na istoku i Egiptom na jugozapadu. Izrael je jedina država u svetu u kojoj većinu stanovnika čine Jevreji i kao takva u vojim zakonima definisana je kao jevrejska i demokratka država.

Izrael je proglasio svoju nezavisnost 14. maja 1948. godine. Samo dan kasnije bio je napadnut od strane susednih arapskih država. Od tada, Izrael je nekoliko puta ratovao sa susedima, okupiravši pritom nekoliko teritorija, uključujući Zapadnu obalu, Sinajsko poluostrvo, pojas Gaze i Golansku visoravan. Izraelska vlada je potpisala mirovne sporazume sa Egiptom i Jordanom ali napori da se problemi reše diplomatskim putem imali su samo ograničen uspeh. Granica sa Zapadnom obalom nije zvanično definisana od strane Izraela, a kao razlog tome navode se složenost i nerešenost političke situacije.

Prema podacima Državnog zavoda za statistiku iz februara 2011. u Izraelu živi 7.718.600 ljudi od čega su 5.818.200 Jevreji. Arapsko stanovništvo je druga najveća etnička grupa koja uključuje i muslimane i hrišćane. Ostale manjine su Druzi, Adigejci i Samarićani. Prema popisu iz maja 2010. uključujući i oko 300.000 raseljenih Arapa koji žive u istočnom Jerusalimu i na Golanskoj visoravni, ove nejevrejske manjine ima oko 1.579.700.

Izraelska zastava ima korene u jevrejskoj tradiciji. Bela pozadina simbolizuje čistoću. U sredini je Davidova zvezda koja simbolizuje savez Boga i Jevreja. Gornji trougao zvezde simbolizuje Boga koji se saginje prema narodu, a donji trougao simolizuje Jevreje koji pružaju ruku Bogu. Plave pruge simbolizuju talit, jevrejski molitveni šal.

 

Koordinate: 31°36′29″N,34°49′5″E

israel-map

Površina: 20.770/22072 km2

Glavni grad: Jerusalim

Valuta: Novi šekel

Broj stanovnika: 8.169.700 prema procenama iz 2014.

 

 

 

 

Etnička struktura: Tokom 2010. izraelsku populaciju činilo je 7.6 miliona stanovnika, od kojih je 5.776.500 Jevreja. Prema podacima Državnog zavoda za statistiku iz 2008. godine procenjuje se da arapski građani čine 20% populacije. Tokom poslednjih decenija veliki broj migranata iz Rumunije, Tajlanda, Kine, Afrike i Severne Amerike naselili su Izrael. Tačan podatak koliko njih žive u zemlji ilegalno nije poznat, ali se procenjuje na oko 200.000 osoba. Poslednjih godina 16.000 afričkih azilanata ušlo je u Izrael. Zadržavanje izraleskog stanovništva nakon Drugog svetskog rata je u poređenju sa pridošlicama na velikom nivou. Emigranti iz Izraela najčešće odlaze u SAD i Kanadu. U demografskom smislu broj emigranata opisan je kao skroman, ali je često citiran od strane državnih zvaničnika kao glavna pretnja za budućnost Izraela.

Politika: U Izraelu je izražena parlamentarna demokratija i vlast se deli na zakonodavnu, sudsku i izvršnu vlast. Zakonodavnu vlast predstavlja jednodomni parlament Kneset kojeg čini 120 članova biranih na četvorogodišnji mandat. Članovi su birani u Kneset putem izbora preko političkih stranaka. Predsednik Izraela je na čelu Izraela, a bira ga Kneset na petogodišnji period. Predsednik ima više ceremonijalnu ulogu, ali nakon izbora određuje čelnika pobedničke stranke te mu poveruje sastav vlade. Premijer koji je odgovoran za sastav vlade takođe ima četvorogodišnji mandat.

Gustina naseljenosti: 324/km2

Vremenska zona: UTC +2 do +3 (leti)

Internet domen: .il

Pozivni broj: +972

Službeni jezik: hebrejski, arapski

Predsednik: Šimon Šeres, Premijer: Bendžamin Netanjahu

Nezavisnost: od Društva naroda 14. maj 1948.

Privredne grane: Izrael se smatra jednim od najnaprednijih zemalja u jugozapadnoj Aziji u ekonomskom i industrijskom razvoju. Od 2010. godine postala je 33. članica Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj. U izveštaju Svetske banke o indeksu poslovanja država je rangirana na trećem mestu, indentično kao i u izveštaju Svetskog ekonomskog foruma o konkurentnosti privrede. Nakon Sjedinjenih Američkih država, najveći broj novih preduzeća otvara se u Izraelu.

Turizam, naročito verski, važna je privredna grana Izraela. Zbog svog geografskog položaja, izraelske plaže, arheološka i istorijska mesta privlače milione turista godišnje. Nerešena politička i bezbedonosna pitanja u državi uzela su svoj danak, ali i pored toga broj posetilaca je svake godine sve veći. Izrael je 2010. posetilo oko 3.45 miliona turista. Većinu turista privlače mnogobrojni muzeji koji posmatrano u odnosu na broj stanovnika ima višee nego u bilo kojoj drugoj državi sveta.

Izrael ima dva međunarodna aerodroma. Najveća vazdušna luka Ben Gurion nalazi se u blizini Tel Aviva, dok je aerodrom Ovda smešten na jugu zemlje. Postoji i nekoliko manjih aerodroma koje pretežno koriste letelice manjeg kapaciteta. Duže mediteranske obale nalazi se nekoliko luka od kojih je najveća i najstarija ona u Haifi.

Veroispovest: Najrasprostranjenija religija u Izraelu je judaizam nakon čega dolaze islam i hrišćanstvo. Izrael je zemlja koja je osnovana 1948. godine pod uticajem cionističkog pokreta. Njen prvi premijer David Ben Gurion ustanovio je sve simbole Izraela. Izrael je zemlja koju svi Jevreji tj. pripadnici judaizma smatraju domovinom, tako da je i na grbu Izraela menora, a na zastavi Davidova zvezda. Islam prevladava među palestincima koji dana čine 15% stanovništva po službenim statistikama iako ih je u realnosti mnogo više, dok hrišćani čine versku manjinu u odnosu na muslimane i Jevreje, što je direktan uzrok geopolitičkih previranja u zadnjih dve hiljade godina; islamskih osvajanja te uspostavljanja jevrejske države 1948. godine. Većina hrišćanskih svetilišta poput (istočnog) Jerusalima, Betlehema ili Hebrona nalaze se formalno u susednoj palestinskoj Zapadnoj obali, dok se u Izraelu nalazi samo grad Nazaret. Sam grad Jerusalim je sveti grad judaizma, hrišćanstva i muslimana.

Dodatnim zakonskim promenama tokom 2010. godine Izrael je postao država Jevreja, tj. Judaizma i svi njegovi stanovnici moraju polagati zaletvu kojom priznaju tu činjenicu.

Klimatski uslovi: Temperaturna kolebanja u Izraelu su česta, naročito tokom zime. U višim planinskim predelima duvaju jaki vetrovi, temperature su niže, a česte su i snežne padavine. Snega ima i u Jerusalimu, dok u primorskim gradovima Tel Avivu i Haifi preovlađuje mediteranska klima sa dugim i toplim letom i kratkom, hladnom i kišovitom zimom. U okolini Biršebe i severa pustinje Negev dominira semiaridna klima sa vrućim letima i hladnim zimama, ali sa manjom količinom padavina nego na Mediteranu. Južni delovi Negeva i region oko Arave su pod uticajem pustinjske klime sa izuzetno toplim i suvim letima i prohladnim zimama i sa malo taloga. Najviša temperatura u Aziji je izmerena 1942. godine kada je živa na Celzijusovoj skali dostigla 53,7 stepeni u kibucu Tirat Cvi u severnom delu doline reke Jordan. Uvidevši značaj velikog broja sunčanih dana, Izraelci koriste sunčevu energiju kao vid uštede tradicionalnih izvora energije. Upotreba solarne energije po glavi stanovnika je na visokom nivou. Praktično svaka kuća zagreva vodu pomoću solarnih ploča. Od maja do septembra kiše gotovo da nema.

Dakle, najbolje vreme za posetu Izraelu je proleće (tokom aprila i maja) ili na jesen (tokom septembra i oktobra) kada su temperature blage u većini oblasti. Novembar i mart su takođe prijatni, ali povremeno umeju da budu kišoviti, naročito u primorskim oblastima i na severu. Leto je visoka sezona za turiste, i tada su hotelske cene najviše i ponekad može biti jako teško da se nađe smeštaj.

Kultura: Šarenilo izraelske kulture potiče iz raznolikosti stanovništva. Jevreji su iz celog sveta sa sobom doneli svoje kulturne i verske tradicije, stvarajući mešavinu jevrejskih običaja i verovanja. Izrael je jedina zemlja u svetu u kojoj se dešavanja prilagođavaju hebrejskom kalendaru. Godišnji odmori i školski raspusti određeni su u jevrejskim praznicima, a zvanični dan za odmor je subota, poznata kao jevrejski Sabat. Izraelska arapska manjina je takođe ostavila trag u izraelskog kulturi u oblastima muzike, arhitekture i kuhinje.

Himna: Hatikvah

Šta posetiti/videti:

Posetiti Jerusalim i Izrael je nešto zaista posebno. Religiozni ljudi će reći da je u Izraelu Bog prisutan na poseban način, dok će oni drugi reći da je u pitanju neverovatan sklop klime, geografije, kulture, istorije, kulinarstva....

JERUSALIM

Kao što se na početku obroka biraju najukusnija jela, tako se na početku posete Izraelu prvo obilazi Jerusalim ili ''grad mira'' (ime ''Jerusalim'' potiče od hebrejskih reči ''ir'' (grad) i ''šalom'' (mir)).

Stari deo Jerusalim je centralna tačka grada. Po izraelskom zakonu sve fasade u Jerusalimu moraju da budu od kamena, a Stari grad Jerusalim je kompletno izgrađen od kamena sa visokim i debelim zidovima kroz koje je moguće proći samo korišćenjem nekoliko velikih kapija.

Jerusalim je sveto mesto tri glavne religije: hrišćanstva, judaizma i islama. Jerusalim je grad gde je Isus mučen, razapet i vaskrsao. Možete prošetati ulicom kojom je Isus prošao kada je vođen na pogubljenje. Ulica se zove Via Dolorosa ili ''Put bola'' a u njoj su označena mesta na kojima je Isus padao noseći krst. Na mestu gde je Isus razapet, na brdu Golgota, danas se nalazi crkva Svetog Groba.

Centralni deo Starog grada je Brdo Hrama, na kojem se nekada nalazio čuveni Solomonov Hram, koji je razoren 70. godine naše ere od strane Rimljana. Na platou gde se nekada nalazio Hram, sada se nalaze dve džamije – džamija sa zlatnom kupolom i džamija El Aksa. Zapadni deo temelja ovog platoa, koji viri iz zemlje, oblikuje visoki zid koji Jevreji nazivaju ''Zapadni zid'' ili ''Zid plača''. Ispred tog velikog zida svakoga dana hiljade ljudi dolazi da uputi molitve Bogu – u dva odvojena dela – onom većem za muškarce, i onom manjem za žene, prema uputstvima lokalnih rabina koji nadziru Zid plača. Ukoliko dođete do zida plača, veliki broj vernika ostavlja molitvu na papiriću u zidu pa ukoliko želite možete i vi i poželjno je dodirnuti zid. Takođe nakon dodira zida, preporuka je da se vratite unatraške nekih 20tak metara tj. da ne okrećete leđa zidu radi loše sreće.

Nedaleko od Zida plača nalazi se šalter ulaz u poseban deo Jerusalima, gde zainteresovani mogu da obiđu tunele ispod Brda Hrama. U pitanju je neverovatno iskustvo koje posetiocima otkriva neverovatnu arhitekturu starog vremena, počevši od najnižih temelja koji su zidani za vreme cara Solomona, pa sve do onih koji su zidani nakon što je hram bio obnavljan nakon rušenja od strane Vavilonjana u 6. veku pre nove ere, i Rimljana u prvom veku naše ere.

Prosto je neverovatno kakav splet tunela postoji ispod Brda Hrama koji su građeni u bezbedonosne svrhe. Neki istraživači pretpostavljaju da se u nekoj od tih oblasti podzemnih odaja nalazi čuveni Kovčeg Zaveta sa 10 Božijih zapovesti. U pomenutim tunelima moguće je videti neke od najvećih pokretanih kamenova na svetu, kao što je onaj težak 600 tona koji je postavljen u temelju Hrama. Kako je donešen na ovo mesto i dalje predstavlja veliku misteriju za naučnike.

Posetioci Starog Grada Jerusalima takođe mogu da se popnu na gornji plato gde se nekada nalazio veliki jevrejski Hram, a danas su tu dve velike džamije. U tačno utvrđenim periodima, najčešće posle podne, moguće je obići ovaj plato za koji su vezani neki od najpoznatijih događaja iz istorije. Ovaj lokalitet je moguće posetiti svakog dana izuzev petkom (kada je islamski sveti dan) i subotom (kada je jevrejski sveti dan).

Od istorijskih mesta u Jerusalimu vredi istaći Davidov Grad, koji se nalazi nedaleko od Starog Grada, sa njegove južne strane. Tu je moguće videti ostatke tvrđava i kuća koje je koristio jevrejski car David, kao i neverovatni sistem navodnjavanja koji je u to vreme korišten. Takođe, moguće je upoznati se sa interesantnim metodama sahranjivanja onog vremena, kada su grobovi kopani horizontalno u stenama.

Sigurno najlepši pogled na Jerusalim je onaj sa Maslinske gore, koja se nalazi nedaleko od Starog Grada sa njegove istočne strane. Ovaj pogled na Jerusalim neće nikoga ostaviti ravnodušnim, i to je prilika da svaki turista napravi svoju najlepšu sliku u životu.

Muzej Svitaka sa Mrtvog mora (Shrine of the Book) predstavlja još jedan od lokaliteta koji bi obavezno trebalo posetiti u Jerusalimu. U pitanju je muzej u kojem se nalazi velika i predivna maketa Starog Grada Jerusalima iz prvog veka, u vreme dok je jevrejski Hram dominirao Jerusalimom i fascinirao svakog ko bi ga ugledao. Takođe, u ovom muzeju, pod posebnim uslovima, čuvaju se najstariji spisi Biblije iz 2. veka pre nove ere, koji imaju naročiti značaj za monoteiste pošto potvrđuju autentičnost Biblije. Muzej je izgrađen u obliku velikog ćupa, pošto su svici pronađeni u pećinama kod mesta Kumran, nedaleko od Mrtvog mora, upravo u ćupovima.

Još jedan muzej – muzej holokausta Jad Vašem, predstavlja mesto koje predstavlja strašan i jeziv podsetnik šta se može desiti kada ljudi izgube osećaj za moral i ljudskost. Ovo mesto je jedno od onih koje kada čovek jednom poseti kroz ceo život nosi upozorenje u svojoj duši na zlo koje ne spava i koje može ponovo da se probudi ako ljudi ne budu dovoljno vodili računa o sebi i svojim bližnjima.

Jedan od najlepših zooloških vrtova na svetu je sigurno jerusalimski zoološki vrt, sa predivnom arhitekturom gde posetioci imaju osećaj da mogu da dodirnu i najrvoločnije životinje. Tu je i rekonstrukcija Nojeve barke što čini ovaj zoološki vrt jedinstvenim.

Kao i svaki grad koji ima svoje posebne ulice za turiste i kupovinu, i Jerusalim ima svoje ulice ove vrste - to su pre svega ulice Jafo i Ben Jehuda koje se nalaze nedaleko od Starog Grada sa njegove zapadne strane. To je moguće kupiti veliki broj suvenira i atraktivnih predmeta koji imaju obeležje Jerusalima, uključujući i ovnujske rogove u koje se duva za vreme praznika, kao i najrazličitije orijentalne intrumente i druge predmete karakteristične za Izrael.

JERIHON

Nedaleko od Jerusalima, na istok, auto-putem broj 1, stiže se u Jerihon, najstariji grad na svetu. Iako se nalazi u okviru palestinske autonomije, boravak u njemu je bezbedan. Veliki broj turista dolazi da poseti stari grad Jerihon koji je bio prvi zauzeti grad od strane Izraelaca prilikom ulaska u Obećanu zemlju pre oko 3.500 godina. Ostaci starog grada i danas stoje kao svedočanstvo neverovatnog događaja kada su se zidovi neosvojivog grada srušili prema spoljnoj strani i formirali branu preko koje su Izraelci ušli i osvojili grad.

Pored ulaza u stari grad nalazi se Jelisijev izvor koji je tokom dugog vremena bio neupotrebbljiv zbog otrovne vode koja se izlila iz njega, a koja je postala pitka nakon Božjeg čuda koje se desilo preko proroka Jelisija.

Za one željne avanture, odmah pored starog grada Jerihona nalazi se žičara koja vozi nekoliko kolimotara do obližnje planine na kojoj je izgrađen kompleks manastira kao uspomena na događaje u pustinji koje je Isus doživeo tokom 40 dana i nakon njega.

Nedaleko od starog grada Jerihona nalazi se veoma staro drvo za koje se veruje da predstavlja upravo ono drvo na koje se carinik Zakhej popeo da bi video Isusa. Drvo je zaista interesantno i predstavlja spomenik daleke istorije.

KUMRAN

Na putu iz Jerusalima prema Mrtvom moru, kada se skrene na jug, na put broj 90, prvi poznatiji istorijski lokalitet jeste grad Kumran koji je postao poznat po velikoj biblioteci koja je bila sakrivena u ćupovima, u obližnjim pećinama. Spisi iz ove biblioteke su pronađeni 1947. godine, a danas turisti mogu da vide kako je izgledalo drevno naselje religioznih ljudi, zvanih Eseni, koji su sačuvali ove drevne spise i sakrili ih u pećinama od uništenja.

EIN GEDI

Nastavljajući prema jugu, putem pored Mrtvog mora, nailazi se na predivnu oazu u pustinji koja nosi naziv EIN GEDI. U pitanju je neverovatan izvor vode koji sa vrha planine teče sve do podnožja i pravi predivan spektar vodopada i bazena koji predstavljaju pravu atrakciju za turiste i kupače. Na ovom lokalitetu se nalazi i čuvena Davidova pećina (Dodim Cave) u kojoj se David krio od progona cara Saula. Pećina predstavlja pravi prirodni apartman sa odajama i bazenima u koje duž lijana curi topla i hladna voda kao u najboljem hotelskom kompleksu. Do ove pećine se stiže dovoljno nepristupačnim putem da slabe i malodušne obeshrabri da vide ovo čudo prirode u srcu pustinje.

MASADA

Idući putem dalje na jug nailazi se na utvrđenje Masada koje se nalazi na brdu visokom 450 metara u odnosu na teren. Podsetimo da se Mrtvo more nalazi na 400 metara ispod nivoa mora i predstavlja najnižu tačku na planeti Zemlji. Do utvrđenja Masada stiže se žičarom ili dugim pešačenjem stazom do vrha brda. Masada predstavlja pravo čudo arhitekture i preživljavanja u izuzetno nepovoljnim pustinjiskim uslovima bez vode i sa visoki dnevnim temperaturama.

Pustinjska tvrđava Masada je bila mesto gde je vođena čuvena bitka između jevrejskih branilaca i rimskih legionara 73. godine za vreme Prvog jevrejsko-rimskog rata. Još uvek se mogu videti bedemi koje su Rimljani izgradili kao deo njihove opsade Masade, kao i mnoge druge ruševine koje podsećaju na taj događaj. Videćete Irodove palate, rimsko kupatilo, restaurirane slike, golubarnik, cisternu za vodu, sinagogu, kuće jevrejskih pobunjenika, kao i jedanaest rimskih kasarni.

Na ovom mestu može se videti ogromna cisterna za prikupljanje kišnice, iskopana u zemlji, kao i kupatilo koje se koristilo u uslovima kao da se lokalitet nalazi na izvoru tri reke.

Pogled sa Masade otkriva neobične strukture pored Mrtvog mora, koje po svom geološkom sastavu izgledaju veoma drugačije od okolnog terena. Neki istraživači smatraju da su u pitanju ostaci uništenih gradova Sodom i Gomor.

MRTVO MORE

Ako bi nastavili da idemo putem na jug, usred pustinje bi bili zatečeni pojavom velikih i impozantnih hotela na samoj obali Mrtvog mora. U pitanju su najlepše plaže na ovom moru u kojem turisti mogu da uživaju neponovljivi doživljaj – da plutaju na vodi. Zbog velike koncentracije soli, koja je deset puta veća nego u drugim morima, život u ovom moru nije moguć, a gustina vode je tako velika da ne dozvoljava ljudima da potonu.

EILAT

Na krajnjem jugu puta broj 90 stiže se u grad Eilat koji je izgrađen na obali Crvenog mora. Veliki broj lepih hotela omogućava turistima da zaista uživaju u čarima ovog mora i ovog malog i lepog grada. Pored brojnih atrakcija, Eilat je poznat po velikom rezervatu delfina sa kojima je moguće kupati se i družiti. Naime, ekipa dobro obučenih ronilaca i dresera organizuje svakodnevne ronilačke avanture od 30 minuta za turiste od 8 do 88 godina. Zainteresovani dobijaju ronilačku opremu i kratku obuku za njeno korišćenje, a onda se sa instruktorom spuštaju nekoliko metara pod vodu na susret sa delfinima koji plivaju oko njih i igraju se u njihovoj neposrednoj blizini sa instruktorima koji ih vode. Ovu avanturu je moguće snimiti podvodnom kamerom koju lokalna agencija organizuje za sve zainteresovane.

REKA JORDAN

Kao što smo rekli, auto-putem broj 1 ide se iz Jerusalima na istok prema Mrtvom moru. Kada se stigne do Mrtvog mora moguće je skrenuti na put broj 90 i to desno (na jug) ili levo (na sever). Ukoliko skrenemo na sever, a nekih 130 km od Jerusalima naićićemo na nešto gde je moguće prići reci Jordan na njenom najlepšem mestu. Lokalitet se zove ''Yardenit'' i uređen je za turiste.

Kupanje u Jordanu je sigurno jedan od najlepših doživljaja koje čovek može sebi da priušti. Pored velikog parkinga nalazi se ulaz u veliki kompleks gde je prilaz reci Jordan veoma lepo urađen. Za one koji žele malo ''divljiji'' ambijent, mogu iza parkinga proći zemljanim putem kroz trske do reke Jordan i uživati u vodi ove čuvene reke.

GALILEJSKO JEZERO

Nedaleko od reke Jordan nalazi se Galilejsko jezero čije su plaže veoma lepo uređenje i predstavljaju pravo uživanje za turiste. Oko jezera se nalazi veliki broj restorana i hotela koji nude prijatan i povoljan smeštaj. Najveći grad na obali ovog jezera je Tiverijas koji nudi gostoprimstvo turistima sa velikim brojem prodavnica, hotela, i restorana sa izuzetno raznovrsnim i ukusnim jelima, pićima i uslugom.

HAIFA I TEL AVIV

Dva najveća grada u Izraelu, posle Jerusalima, jesu Haifa i Tel Aviv. Iako je Tel Aviv veći, Haifa je grad koji se nalazi na čuvenom brdu Karmil (poznatom po proroku Iliji) što ovom gradu daje dosta svežiju klimu u odnosu na Tel Aviv koji je često nepodnošljivo vruć. Ova dva grada karakterišu veoma lepe plaže sa velikim talasima Sredozemnog mora koje predstavljaju pravu atrakciju za kupače.

Tel Aviv je u Izraelu isto što i Njujork u SAD; komercijalni i kulturni centar. Osnovan je 1909. godine i to ovaj grad čini mladim u delu sveta gde mnogi gradovi postoje ne samo vekovima, već milenijumima. Za razliku od modernog Tel Aviva, stari grad Jafa vuče korene još iz biblijskih vremena, a možda čak i pre.

Vizni režim: Viza za Izrael nije potrebna.

Adresa Ambasade:

Bulevar Kneza Aleksandra Karađorđevića 47

11000 Beograd

tel. +381 11 3643500

fax. +381 11 3670304

Vreme prijema: Ponedeljak -petak 10.00 - 13.00

Bezbednost u državi: Trenutno, jedina oblast u Izraelu koja je potencionalno opasna je granica pojasa Gaze. Ostali delovi zemlje su veoma bezbedni. Šanse za saobraćajnu nezgodu su veće nego šanse za bilo kakav napad ili pljačkanje. Izrael je jedna od država sa najnižom stopom kriminala na svetu. Čak je i u toku noći šansa da budete opljačkani ili napadnuti na bilo koji način minimalna. Nemojte se plašiti niti začuditi ukoliko vidite vojnike sa puškama na javnim mestima.

Električna energija: utikači su kao i u Srbiji.

Transfer od aerodroma do hotela:

Transfer od aerodroma do centra grada moguc je vozom ili taksijem.

Do vozne stanice na aerodromu Ben Gurion je veoma lako doći, nalazi se na nižem nivou na terminalu 3 (jedan nivo ispod hale za dolaske). Sa ove stanice moguće je ostvariti dobru konekciju sa mnogim delovima zemlje, uključujući i sam grad Tel Aviv. Karta u jednom smeru do grada košta 16 šekela (***cene su podložne promeni***). Karte se kupuju na šalteru ili na mašini za prodaju karata i kupljenu kartu morate iskoristiti za ulazak na peron/platformu.Sačuvajte kartu pri izlasku sa stanice jer postoje elektronski izlazi. Vozovi saobraćaju na svakih sat vremena u toku radne nedelje. Za vreme vikenda i za vreme Jevrejskih praznika od petka popodne do nedelje uveče vozovi ne saobraćaju (od Novembra 2007, poslednji polazak sa aerodroma u petak je u 14.37, a prvi voz u nedelju kreće u 19.35). Vozovi se zaustavljaju na sve četri stanice u tel Avivu, sa izuzetkom noćnog voza koji se zaustavlja samo na Tel Aviv Merkaz/Savidor stanici. Stanice su (od aerodroma ka gradu): Tel Aviv HaHagana (putovanje 8 minuta), Tel Aviv HaShalom (13 minuta), Tel Aviv Merkaz/Savidor (18 minuta), Tel Aviv University (25 minuta). Za veliki broj turista stanica HaShalom ili Merkaz/Savidor će biti stanica za izlazak. Skoro na svim stanicama stranci se mogu sporazumeti i na engleskom jeziku.

Taksi vozila saobraćaju 24h dnevno/7 dana u nedelji, najkomforniji i naravno skuplji način da se prevezete do centra grada sa tipičnom cenom od oko 140-175 šekela (***cene su podložne promenama***). Ukoliko putujete sa prijateljima, dobra je ideja podeliti taksi. Nije nepristojno sedeti na suvozačevom sedištu u taksiju. Taksisti su dužni po zakonu da koriste taksimetar, i vožnja bi otprilike trebalo da traje između 15-20 minuta, ukoliko nije špic. Nikako nemojte prihvatiti fiksnu cenu sa taksi vozačem osim ukoliko ste sigurni šta radite; uvek ćete završiti plaćajući više nego što biste plaćali da je taksimetar bio uključen.

Hrana i piće:

Tel Aviv ima veoma veliki izbor restorana i to za svačiji ukus! U gradu se nalazi veliki broj restorana brze hrane, u kojima se prodaje internacionalna i lokalna kuhinja. U njima možete dobiti pristojan obrok koji uključuje felafel ili humus (probajte Mshwawsha na Bungrashov ulici/stanici i Abu Hasan u Yafo-u) na svakom ćošku za menje od 7 dolara.

Pored ovih jela možete jesti tost, sendvič ili neku drugu grickalicu u kafeima širom grada.

Cordelia, Catit, Raphael i Messa se smatraju jednim od najelegantnijih restorana Tel Aviva, koji poslužuju hranu za sladokusce i unikatna jela, inspirisana od strane lokalne i inostrane kuhinje i nisu košer.

Postoji veliki broj dobrih košer restorana u Tel Avivu uključujući Lilliot, Meatos, Bruno i naravno 2C, koji nudi jela za sladokusce sa odličnim pogledom na grad, i lociran je na samom vrhu Azrieli kule.

Konačno, ljubitelji sladoleda u Tel Avivu mogu uživati u ne tako tipičnim ukusima sladoleda. Probajte sladoled na sledećim mestima: Iceberg, Gelateria Siciliana, Dr. Lek, Vaniglia i Aldo).

Izrael nema izraženu unikatnu kulturu pića, pa veliki broj prodavnica kafića/restorana/klubova ima dostupne sve svetske vrste pića, od vina i piva preko tekila, araka, votke, viskija i konjaka. Jedno od najpopularnijih pića je lokalno pivo Goldstar i arapsko piće Arak (na arapskom Arak znači znoj) koje se može naći u svim pabovima i barovima.

Preporuka: Ukoliko je moguće, izbegavajte posetu Izraelu tokom jevrejskih verskih praznika. Tada se ne radi i radnje su zatvorene, javni prevoz je ograničen, a cene smeštaja se udvostručuju i utrostručuju.

 

Cene avio karata za Tel Aviv: 

 

Cena povratne avio karte u ekonomskoj klasi

Cena povratne avio karte u biznis klasi

Oko 320 Eur (***cena je podlozna promeni***)

Oko 716 Eur (***cena je podlozna promeni***)

Za informacije o redu veličina cena hotela, ne ustručavajte se da nas pozovete, stojimo Vam na usluzi!

Airserbia
+381 11 311 21 23
0800 111 528 Za pozive iz inostranstva
Etihad
0800 190 561
Turkish
+381 11 303 61 95
+381 11 209 72 25 Kancelarija na aerodromu Beograd
Lufthansa Logotype 2
+381 11 3034 944
Austrian Airlines Logo 0
+381 11 3248 077
Swissair
+381 11 3030 140
Montenegro Airlines
+381 11 2621 122
+381 11 2286 241 Kancelarija na aerodromu Beograd
Logo Air France  01
Klm
Lot
+381 11 2028 047 - Travel Centar
Alitalia
+381 11 3245 000
Aeroflot Logo En
+381 11 3286 064
+381 11 209 7244 Kancelarija na aerodromu Beograd
Adria
Qatar
+381 11 785 9007 +381 11 209 7546 Kancelarija na Aerodromu
Aegean
+381 11 3284 781 Tal Aviation Balkans
Croatia Airlines
Flydubai
+381 11 328 2271 PMT
Pegasus
Airberlin
Belavia
Emirates
British
Iata
Olympic
Tarom
Tunisair
Virgin
SriLankan Airlines Logo
Singapore Airlines Logo
logo