11000 Beograd, Knez Mihailova 33/II   office@nemesis-travel.rs   +381 11 3038-222

RIM, PRESTONICA DVEJU DRŽAVA!

Opis grada:

Rim (na italijanskom Roma) je glavni grad Italije i regije Lacio, takođe najveći i najbrojniji grad u Italiji sa oko 2.8 miliona stanovnika, i četvrti najveći grad u EU. Na širem području grada živi nešto više od četiri miliona stanovnika. Rim se nalazi na zapadu centralnog dela Apeninskog poluostrva, na mestu gde se reka Anijen uliva u Tibar. Prema legendi, grad je osnovan 753. g.p.n.e. te samim tim ima istoriju dugu gotovo dva ipo milenijuma, što ga posle Atine stavlja na drugo mesto najstarijih evropskih prestonica. S pravom se smatra drugom kolevkom zapadne civilizacije, budući da je bio prestonica velikih svetskih sila antičkog doba – Rimskog kraljevstva, Rimske republike i Rimskog carstva. Od prvog veka nove ere postao je centar hrišćanskog sveta, a od osmog veka područje novostvorene Papske države, koja je postojala do 1870. godine. Naredne godine, kada je došlo do ujedinjenja apeninskih država u Kraljevinu Italiju, Rim je postao njena prestonica. Godine 1946. proglašena je Republika Italija, te je Rim na neki način postao jedna od najmlađih evropskih prestonica. Danas se na području Rima nalazi Vatikan – najmanja država na svetu, te se Rim često navodi kao prestonica dveju država.

Zahvaljujući kulturnoj svesti papa poput Aleksandra VI i Lava X, i njihovoj sklonosti ka lepim umetnostima, koja je od Rima napravila renesansni i barokni centar Evrope, ovaj grad se danas nalazi na listi deset najposećenijih destinacija sveta, i tri najveće atrakcije EU (posle Pariza i Londona). Poznat je još i kao Prestonica sveta (Caput mundi), Večni grad (la Citta Eterna), Apostolski prag (Limen Apostolorum), Grad sedam brežuljaka (la citta dei sette colli) ili jednostavno Grad (l'Urbe).

Koordinate: 41°52′00″N12°28′00″Eitalyflagpicture7

Površina: 1285 km²

Država: ITALIJA

Valuta: EUR

Broj stanovnika: 2.705.603

Gustina naseljenosti: 2.105,5 st/km²

Etnička struktura Italije:

Italija ima 60.5 miliona stanovnika (izvor Svetska banka 2010). Većinsko stanovništvo čine Italijani – 92.5%, dok je ostatak stanovništva uglavnom poreklom iz Rumunije, Albanije, Ukrajine i Afrike.

Vremenska zona: UTC +1, leti UTC +2

Internet domen: .it

Pozivni broj: 06

Službeni jezik: Italijanski

Ekonomija:

Zbog svoje upravne važnosti (državne, regionalne, pokrajinske i opštinske) i zbog razvijenosti tehnologije, komunikacija i uslužnog sektora, Rim je ekonomski najznačajniji grad u Italiji. Proizvodi oko 6,7% nacionalnog BDP-a (što je više od bilo kog grada u zemlji), a zbog ekonomskog rasta od 4,4% taj udeo se povećava, i Rim ima najveći rast o bilo kog drugog grada u zemlji. Tek nakon Drugog Svetskog rata grad ekonomski počinje nadmašivati ostale ekonomski snažne gradove u Italiji, kao što su Napulj i Milano. Ekonomska najvažnija delatnost u Rimu je turizam, pa je grad u tom pogledu jedan od najzanimljivijih u Evropi. U tom području se takođe beležni snažan rast, 2005.g. Grad je posetilo 19.5 miliona turista, što je porast od 22,8% naspram 2001.g.

Od industrijskih proizvoda u gradu se proizvodi tekstil i suveniri za turiste, a u novije vreme razvijene su i prehrambena, farmaceutska, mašinska, papirna i metalna industrija. Značajno je i bankarstvo, kao i elektronska i vazdušna industrija. Zbog istorijsko važnih lokacija, grad je važan i u svetskoj filmskoj industriji, pa je time i nacionalno filmsko središte. Brojna međunarodna kompanijska sedišta, konderencijski centri i slično nalate se u poslovnim delovima grada.

Religija:

U starom Rimu najzastupljenija religija bila je rimska religija (ital. Religio Romana), zajedno sa rimskom mitologijom koji su se poštovali u raznim kultovima. Zbog višekulturnog karaktera grada, javljale su se i druge religije kao mitraizam i razni mistični kultovi. Za vreme Rimske republike javlja se i judaizam, čiji su sledbenici često kroz istoriju zatvarani u rimski geto. Slična sudbina pratila je i sledbenike hrišćanstva, čija se zajednica vrlo rano javlja u gradu, koji su često bili progonjeni.

Uprkost progonima, hrišćanstvo je do IV veka postalo toliko rašireno, da ga je na kraju car Konstantin I Veliki legalizovao 313. godine, a 380. godine car Teodosije I Veliki proglasio je hrišćanstvo službenom religijom carstva. Nešto kasnije, sve ostale religije su zabranjene, pa je tako i rimska religija izumrla.

Rim je postao jedno od središta hrišćanstva (uz Antiohiju, Aleksandriju, Carigrad i Jerusalim), a rimski biskup (papa) postao je nadređeni svim hrišćanskim biskupijama i vođa hrišćana, smatrajući se naslednikom sv. Petra koji je, uz sv. Pavla mučenički umro u Rimu u I veku. Od legalizacije hrišćanstva 313. godine, brojni rimski carevi i patriciji značajnim donacijama pomagali su Crkvu, čime je ona kroz vreme dobila znatnu političku moć.

Nakon pada Zapadnog carstva 476. godine, crkva je imala sve veći i veći politički uticaj i vlast nad civilnim stanovništvom u Rimu i okolnim područjima. Vremenom, Rim je postao središte Katoličke Crkve i glavni grad papskih država. U periodu renesanse u gradu su izgrađene brojne značajne crkve, uključujući baziliku sv. Petra na vatikanskom brežuljku.

Papinstvo se prvo nalazilo u Lateranskog palati, a kasnije je premešteno u Kvirinalsku palatu. Nakon što je Rim pripojen Italijanskom kraljevstvu 1870., papa Pije IX povukao se u Vatikan i proglasio se zarobljenikom Savojske dinastije, što je izazvalo dugotrajni sukob između Katoličke Crkve i Italije.

Ovaj sukob rešen je 1929. Lateranskim sporazumima kojim je Sveta Stolica dobila pravo upravljanja nad Državom Vatikanskog Grada kao samostalnom državom. Zbog velikih migracija iz afričkih država i država Bliskog istoka, u gradu se, zadnjih godina značajno uvećala islamska zajednica. Zbog ove činjenice u gradu je podignuta muslimanska bogomolja koja je trenutno najveća džamija u Evropi.

Klima:

U Rimu vlada tipična sredozemna klima koja karakteriše sredozemnu obalu Italije. Najprijatnije vreme je od aprila do juna, i od sredine septembra do oktobra. Zbog toga je rimski ottobrate (u bukvalnom prevodu ''prelep oktobarski dan'') slavan i poznat kao sunčan i topao dan. U avgustu temperatura u najtoplijem delu dana često prelazi 32 stepena, pa je tradicija da je upravo taj mesec sezona godišnjih odmora, mada taj trend opada pa Rim postaje u potpunosti funkcionalan tokom celog leta. Prosečna najviša temperatura u decembru je oko 14 stepeni.

Klima Rima

Показатељ

Јан

Феб

Мар

Апр

Мај

Јун

Јул

Авг

Сеп

Окт

Нов

Дец

Годишње

Апсолутни максимум,°C

20,8

21,6

26,6

29,8

33,1

37,8

39,4

40,6

38,4

30,7

26,5

20,3

40,6

Средњи максимум, °C

11,1

12,6

15,2

18,8

23,4

27,6

30,4

29,8

26,3

21,5

16,1

12,5

20,4

Средњи минимум, °C

4,5

5,4

7,2

9,8

13,3

17,2

19,6

19,4

16,9

12,8

9,3

6,4

11,8

Апсолутни минимум, °C

−11

−6,9

−6,5

−2,4

1,8

5,0

9,1

9,3

4,3

0,8

−5,2

−5,6

−11

Количина падавина, mm

80

72

69

70

57

38

15

23

70

118

111

100

823

Uprava grada:

Rim je prestonica Italije i sedište predsednika republike, koji ima oficijelnu rezidenciju u palati Kvirinal. Rim je, osim toga, sedište parlamenta, predsednika vlade i svih ministarstava. Politička debata u Italiji se fokusira na mogućnost da grad sa ''posebnim moćima'' u lokalnoj jurisdikciji (''Roma Capitale'' direktive), postane opština za sebe ili ''prestonički distrikt'' nezavisan od regiona Lacio, po modelu ostalih prestoničkih gradova u Evropi.

Teritorija opštine Rim je podeljena na 19 ''Municipi'' (teritorijalnih jedinica). Ranije je grad bio podeljen na 20 teritorijalnih jedinica, ali je u XIV veku izglasano da Opština Fijumićino postane nezavisna teritorijalna jedinica u odnosu na Rim.

Rim je jedinstven grad u svetu po tome što sadrži i dva suverena entiteta. Jedan od tih entiteta je Sveta stolica koja je politički i religijski entitet koji upravlja područjem Vatikanskog grada (''de fakto'' enklava od 1870. a službeno je tako priznat od 1929), i koja ima vanteritorijalna prava nad nekim palatama i crkvama, većinom u središtu grada. U gradu Rimu nalaze se ambasade i za Italiju i za Svetu stolicu.

Drugi entitet čini Malteški red (ital. Sovrano Militare Ordine di Malta) koji se sklonio u Rim nakon što je Napoleon osvojio Maltu 1798. ovaj entitet nema svoju posebnu teritoriju (što je često rpedmet rasprava oko njegovog suvereniteta), ali ima nekoliko vanteritorijalnih palata u središtu Rima.

Šta videti/posetiti:

Pravi izazov je odabrati šta da preskočite: pored toliko crkava, arheoloških iskopina, trgova i slika koje treba videti, teško da će vam za to biti dovoljan ceo jedan život. Nemojte pokušavati da se pretrpate obavezama: Rim ima sporiji ritam od većine severnijih gradova i ako hoćete zaista da uživate u njemu uračunajte u svoj raspored i svraćanje u neki kafe u sporednoj uličici i švrćkanje oko Sikstinske kapele.

KOLOSEUM

Rimski Koloseum je najveći spomenik na stara vremena, nigde u svetu ne postoji veća masovna grobnica od njega. Priče o borbama gladijatora, robova i zatvorenika sa divljim životinjama potiču baš iz ovog amfiteatra koji datira iz 72 godine. Koloseum ima kapacitet 50.000 gledalaca i može se napuniti za samo 10 minuta! Danas su u njemu gladijatori koji su samo turistčka atrakcija.

Gradnju Rimskog Koloseuma, originalno poznatog kao Flavijanski amfiteatar, naredio je imperator Vaspezijan 72.g.n.e. Koloseum se nalazi istočno od rimskog Foruma. Dizajn Koloseuma je veoma praktičan. Sa svojih 80 ulaza, lako omogućava pristup za više od 55.000 gledalaca.

Polucirkus, polu sportska arena, najčuvenija antička rimska građevina je nezaobilazna u vašem programu – naročito sada kada je proširena poseta u podzemne prostorije kuda su prolazili gladijatori i divlje zveri pre izlaska u borilište.

Adresa: Piazza del Colosseo (06 7740 0922)

Koloseum je otvoren svakog dana od 08.30 do jedan sat pred sumrak.

Cena karte uključujući Forum i Palatin iznosi Eur 15

***cena je podložna promeni***

SIKSTINSKA KAPELA

Sikstinska kapela je jedna od najpoznatijih i najlepših dvorana na svetu. Sagrađena je u periodu 1475-1483 godine. Dva najznačajnija dela u Sikstinskoj kapeli i neprevaziđena remek-dela u umetnosti su Mikelanđelove freske Stvaranje Adama i Strašni sud.

Kapela je dobila ime po papi Sikstu IV, koji je restaurirao staru Veliku kapelu između 1477. i 1480.g. Tokom ove restauracije Pjetro Peruđino, Sandro Boričeli i Domeniko Girlandajo su naslikali niz fresaka koje opisuju Mojsijev i Hristov život.

Radno vreme 09.00-18.00.

Cena ulaznice: 15Eur

Adresa:Viale Vaticano 97

***cena ulaznice je podložna promeni***

ŠPANSKE STEPENICE

Španske stepenice povezuju možda najlepši rimski trg Piazza di Spagna i divnu francusku Crkvu Trinita dei Monti. Španske stepenice su izgrađene na zahtev Pape Inoćentija XII da bi spojile špansku ambasadu sa Crkvom. Od svoje izgradnje stepenice su obnavljane nekoliko puta, poslednji put 1995.g. Kada je i zabranjeno jesti na stepenicama. Pored toga što su turistička atrakcija, Španske stepenice su popularna destinacija rimskog stanovništva pa zna da bude poprilična gužva dok razgledate istorijske spomenike na ovom lokalitetu. Španske stepenice sa svojih 138 stepenika najlepše izgledaju u proleće, kada su prekrivene bujnim cvećem.

Adresa: Piazza di Spagna

FONTANA DI TREVI

Trevi, verovatno najveća kasica-prasica Rimskog crvenog krsta, možete ubaciti novčić u nju i zamisliti želju, morski konjići i tritoni koji se nalaze uklesanu u nju obećavaju da će tu želju i ispuniti. Odmah tu se nalazi i La Citta dell Acqua koja predstavlja ostatke velike Rimske imperije.

Adresa: Piazza di Trevi 90

RIMSKI FORUM I PALATIN

Rimski Forum (lat. Forum Romanum) je bio središte političkog, pravnog, privrednog, kulturnog i religioznog života drevnog Rima. Smešten je u dolini između brežuljaka Palatina, Eskvilina i Kapitolija. Neki od najznačajnijih antičkih spomenika nalaze se upravo ovde.

Dođite naoružani planom kako je sve to nekada izgledalo (možete ga kupiti u turističkom centru u Via dei Fori Imperiali) kako biste stekli pravu sliku o ovim veličanstvenim ruševinama nekadašnjeg centra rimske moći, i na Palatinskom brežuljku, stambenih oblasti. Prijavite se za obilazak Avgustove kuće (Casa di Augusto) sa vodičem, iznenađujuće skromne i intimne privatne kuće jednog od prvih imperatora sa živopisnim freskama.

Ulica: Via dei Fori Imperiali/Via di San Gregorio (06 7740 0922)

Otvoreno je svakog dana od 08.30 do jedan sat pred sumrak.

Puna cena po osobi uključujući i Koloseum iznosi Eur 12

***cene su podložne promeni***

PANTEON

Panteon je omiljena atrakcija među Italijanima. Sagrađen je 125. godine pre nove ere. Skoro dve hiljade godina ova građevina je stajala na svom mestu i odolela mnogobrojnim uticajima, dok su se van nje vodili ratovi. Reč ''Panhteon'' znači božanstvo i ova građevina je podignuta kao hram za dvanaest najvažnijih rimskih bogova.

Panteon ili Hram svih bogova je rimski hram sagrađen tokom vladavine cara Hadrijana. Na hramu se nalazi natpis prethodnog hrama, a koji je sagradio Marko Vipsanije Agripa 27-25.g.p.n.e. Drugi natpis na hramu, ispod prvog beleži restauracijski rad obavljen na Panteonu po naredbi cara Septimija Severa i njegovo sina Karakale 202.g. Hram je izuzetno dobro očuvan i predstavlja jedno od najbolje očuvanih građevina te starosti. Danas se hram koristi kao hrišćanska crkva.

Teško je poverovati da ovaj hram posvećen svim antičkim bogovima stoji skoro 2.000 godina; čak su i bronzana vrata netaknuta. Kupola, sa okulusom, je bila nejveća na svetu sve do početka 20. veka.

Adresa: Piazza della Rotonda (06 6830 0230)

Radno vreme: od ponedeljka do subote od 08.30-19.30, i nedeljom od 09.00-18.00h

RIMSKE KATAKOMBE

Rimske katakombe su ranohrišćanske podzemne grobnice i obredna mesta. Nalaze se u blizini crkve Svetog Sebastijana. Izgrađene su tokom II veka nove ere. Katakombe su održavane do devetog veka kada su relikvije uklonjene od strane crkve.

Radno vreme: 08.30-12.00 i 14.30-17.00, nedeljom ne radi.

Cena ulaznice Eur 5 ***cena ulaznice je podložna promeni***

Via Appia Antica 110/126

KARAKALANSKA KUPALIŠTA

Karakalanska kupališta su izgrađena za vreme vladavine imperatora Caracalla kao najveći kompleks kupališta na svetu i bila su u funkciji više od 3 veka. Nalaze se jugoistočno od antičkog centra Rima. Danas predstavljaju veoma popularnu turističku atrakciju grada. Ruševine ovih termi su ogromne i veoma dobro očuvane sa mnogo mozaika koji su delimično netaknuti. Ceracalline terme su, kao sva javna kupatila Starog Rima, imala tri odvojene odaje: Frigidarium (hladni bazen), Tepidarium (topli bazen), i Calidarium (vrući bazen).

Radno vreme svakog dana od 09.00-19.00. ponedeljkom od 09.00 do 14.00. Caracaline terme ne rade 25. decembra i 01. januara.

Adresa: Via delle Terme di Caracalla 52

KONSTANTINOVA VRATA

Konstantinova vrata izgrađena su za vreme vladavine cara Konstantina nakon bitke na Milvijskom mostu i predstavljaju najukrašeniju i najveću lučku strukturu antičkog doba. Kapija se nalazi nedaleko od Rimskog koloseuma.

Konstantinov slavoluk su podigli Senat i rimski narod 315.g. U spomen pobede imperatora Konstantina nad Maksenijem na Mirvinskom mostu 312.g. Konstantinov slavoluk ima troja vrata i ukrašen je najvećim delom skulšturama uzetih sa starijih spomenika carskog doba. Takođe, sadrži i izvestan broj reljefa urađenih za njega. Kao što je friz nad bočnim otvorima.

Do danas je sačuvan natpis na Konstantinovom slavoluku''Senat i rimski narod namenili su ovaj znakovit slavoluk Cezaru Flaviju Konstantinu, najvećem pobožnom, sretnom i uzvišenom u čast njegovih trijumfa, jer je božanskom pobudom i veličinom svog uma osvetio Državu pravednim ratom oslobodivši je tirana i razdora''.

Adresa: Via di San Gregorio

BAZILIKA SVETOG PETRA

Bazilika Svetog Petra nalazi se na istoimenom trgu i predstavlja najvažniju i najistaknutiju građevinu u Vatikanu. Ona je ujedno od najsvetijih mesta hriđćanstva, jer se u njoj nalazi grobnica Svetog Petra.

Bazilika Svetog Petra je glavna zgrada Vatikana koja se nalazi na desnoj obali reke Tibar. Najvažnije je religiozno zdanje katolicizma, kako po veličini (193m dugačka i 44,5m visoka), tako i po značaju. Bazilika Svetog Petra nije katedrala već je papina crkva u kojoj se održavaju najvažnije ceremonijalne liturgije. U samoj unutrašnjosti bazilike sahranjen je Sveti apostol Petar, prvi papa, prema istraživanjima arheologa i epgrafiste Margarite Gvaduči obavljenim 1965. godine.

Nekima će njene gigantske razmere biti pomalo zastrašujuće, ali majka svih crkava katolika je i dizajnirana tako da šokira i zapanji. Ne propustite pogled sa vrha kupole.

Adresa: Piazza San pietro (06 6988 3731; www.vatican.va)

Otvorena svakog dana od 07.00 do 18.30

Ulaz je slobodan osim na ulaz na vrh kupole od 08.00-17.00 gde ulaznica košta Eur 7

***cena je podložna promeni***

TVRĐAVA SANT ANGELO

Na desnoj strani Tibra u Rimu nalazi se tvrđava Sant Angelo, zlokobna i nepristupačna građevina, koja je nekada služila za odbranu pape i Vatikana, a danas je jedna od najvećih rimskih atrakcija. Izgradio ju je rimski car Hadrijan, kao svoj i mauzolej svoje porodice, te je poznata i pod tim imenom. Anđeoska tvrđava je sagrađena od 130. do 139. godine nove ere. Takođe je korišćena kao zatvor i Papina rezidencija.

Radno vreme: od aprila do septembra tvrđavu Sant Angelo možete posetiti od 09.00-19.00 a od oktobra do marta od 09.00-14.00. Tvrđava je zatvorena za vreme državnih praznika.

Cena karte za odrasle je Eur 8, a za decu Eur 6

Adresa: Lungotevere Castello 5

***cena ulaznice je podložna promeni***

DOMUS AUREA

Domus Aurea ili Zlatna palata je impresivna velelepna vila jednog od najozloglašenijih rimskih careva – NERONA. Ova građevina je predstavljala pravo arhitektonsko čudo antičkog doba, a danas je svakako jedan od najimpresivnijih lokaliteta u Rimu.

Zlatna kuća je napravljena po naređenju imperatora Nerona, na ruševinama velikog požara koji je ništio Rim 64. godine nove ere. Svoje ime zaslužila je zbog bogatstva dekoracijom i umetničkim delima koja su se nalazila unutar kuče. Kuću možete posetiti svakog dana, osim utorkom od 09.00 do 20.00

Adresa: Via della Domus Aurea

VATIKANSKI MUZEJI

Poznati i kao ''prostorije i hodnici puni umetnina koje su pape naručile ili prikupljale a koje morate da prepešačite da biste stigli do Sikstinske kapele'' - ali zapravo ima dosta toga čemu usput možete uživati, od klasičnih statua popun Laokonove grupe do božanstvenih Pinturikijevih fresaka u Sobi Bordžija. Rezervišite/kupite kartu preko neta ili se spremite na dugo čekanje.

Adresa: Viale del Vaticano 100 (06 698 3860; www.vatican.va)

Otvoreno os ponedeljka do subote od 08.30 – 18.00 (blagajna se zatvara u 16.00)

Puna cena karte je Eur 15. Ulaz je besplatan poslednje nedelje u mesecu od 09.00-14.00 (vrata se zatvaraju u 12.30)

GALERIJA BORGEZE

Jedna od najvećih privatnih umetničkih zbirki na svetu, ''plen'' koji je kardinal Šipion Borgeze sakupio u svojoj rimskoj vili sa baštom uključuje Ticijanovu ''Zemaljsku i nebesku ljubav'', Berninijeve ''Apolona i Dafne'' i ''Otmicu Pesrefone'' kao i Karavađove rane radove. Kasnije generacije umetnika su takođe dale svoj pomena vredan doprinos, poput Kanovine prefinjene statue Pauline Bonaparte.

Adresa: Piazzale Del Museo Borgese (06 32 810; www.galleriaborgese.it)

Otvoreno je od utorka do nedelje od 09.00-19.00, cena ulaznice je Eur 8.50

Rezervacije je obavezna, iako ponekad može da se uradi i dan za dan.

***cena je podložna promeni***

KARAVAĐOV RIM

Jedna od radosti i frustracija koje Rim pruža je činjenica da su umetnički biseri toliko rasprostranjeni, a mnogi su i dalje u crkvama ili palatama za koje su originalno i urađeni. Remek-dela ćudljivog genija baroknog kjaroskuro slikarstva Mikalanđela Karavađa su pravi dokaz za to: osim galerije Borgeze moraćete da posetite i tri crkve u istorijskom centru grada da biste videli najbolje od maestra. Između Panteona i Trga Navona, crkva San Luigi dei Francesi poseduje tri dramatične scene iz žitija Sv. Mateje; obližnja San Agostino ima dirljivo realističnu ''Madonnu dei Pelegrini''; a Santa Maria del popolo, na Piazza del Popollo, ima dve zapanjujuće studije dramatične upotrebe svetlosti; ''Mučeništvo Sv. Petra'' i ''Preobraženje Sv. Pavla''.

SAN CLEMENTE

Jedna od rimskih najdragocenijih ali najmanje isticanih turističkih poslastica, ova istorijska slojevita torta potiče od srednjovekovne i ranorenesansne crkve na nivou ulice, sa freskama Mazolina, preko ranohrišćanske crkve iz IV veka do ostataka u podrumu iz insule iz II veka sa sve svetilištem posvećenog Mitri.

Adresa: Via Labicana 95 (06 774 0021; www.basilicasanclemente.com

Otvorena: svakog dana od 09.00-12.30, i od 15.00-18.00)

Gornja crkva – besplatan ulaz, za donju i iskopine karta košta Eur 5

***cena je podložna promeni***

BOCCA DELLA VERITA

Bocca della Verita ili usta istine je čuvena turistička atrakcija u Rimu i predstavljaju reljef na kome je isklesano lice bradatog čoveka, sa rupama na mestima gde su usta, oči i nos. Ne zna se tačno kako su nastala, a tokom istorije bila su posvećana mnogim paganskim kultovima: Jupiteru, Oraklu. Legenda kaže: Kad neko stavi ruku kroz otvor na ustima i izgovori neku misao, može izvaditi ruku, samo ako je rekao istinu. Ovaj detektor laži se koristi često radi utvrđivanja vernosti mladih parova i kažu da je nepogrešiv i danas.

Slava reljefa Usta istine je porasla u celom svetu nakon američkog filma iz 1953.g. Praznik u Rimu, u kojem ih glumci Gregori Pek i Odri Hepbern koriste. Usta istine i danas posećuje veliki broj turista iz celog sveta.

Usta istine se nalaze u crkvi Santa Maria u Cosmedinu.

Adresa: Piazza della Bocca della Verita.

Transfer:

1. Sa aerodroma Leonardo da Vinci/Fiumicino do centra Rima, Termini stanice, preporučujemo da se prevezete Leonardo Express vozom. Leonardo Express polazi na svakih 30 minuta i ide do Roma Termini stanice, rimske centralne želeezničke stanice (vožnja traje 35 minuta). Karta košta Eur 14 i može se kupiti i preko sajta. Karte koje se kupuju na samom aerodromu koštaju Eur 15. Ukoliko vas ima troje, jeftinije je da uzmete taksi i dođete do željene destinacije. Ne možete kupiti kartu za određeni voz, karta je generalna za specifičnu rutu (Termini). Pre ukrcavanja na voz, obavezno poništiti kartu na žutoj mašini za otkucavanje karte. Karta će isteći 90 minuta posle otkucavanja. Na Terminiju, Leonardo Express se nalazi na platformi broj 24.

Druga opcija je vožnja Terravision autobusom. Vožnja traje oko 55 minuta. Kartu možete bukirati preko sajta (4 Eur po pravcu) ili kupiti kartu na stanici na aerdromu (6 Eur jedan pravac, 11 Eur povratna vožnja). Autobus polazi u blizini Terminala 3 i vozi do Termini stanice.

Napomena: Kada se ukrcavate na jedan od Terravision autobusa sa Termini stanice, morate svoju validnu kartu zameniti za karticu koja se zove ''Boarding Pass''. Karta po ceni od Eur 6 je dobra za bilo koji autobus u danu kupovine karte. Na primer, možete otići do stanice u podne, i kupiti kartu za polazak u 14.30. Prodavac karata će vam u svakom slučaju dati generičku kartu, i vi se morati onda minimum pola sata ranije od predviđenog polaska autobusa vratiti do šaltera gde ste kupili kartu i tamo ćete dobiti boarding pass sa kojim ćete ući u autobus. U retkim slučajevima, ove ulaznice se već mogu dati do momenta kada budete ponovo došli do šaltera – savet je da uđete u autobus pre nego što on zaista krene sa stanice. Agenti koji prodaju karte pričaju solidan engleski, tako da ako imate neko pitanje, slobodno pitajte za pomoć.

***CENE KARATA SU PODLOŽNE PROMENAMA****

  1. Sa aerodroma Ciampino, najpovoljnija je kombinacija autobusa i voza. Prvu polovinu puta, sedite na Atral/Schiaffini autobus (autobus polazi na svakih sat vremena ili u toku radne nedelje na svakih pola sata) od stanice koja se nalazi van terminala do ili Ciampino vozne stanice (5 min) ili do Metro Linije A (Anagnina stanica) koja se nalazi na 10 minuta. Cena vožnje je Eur 1.20 po pravcu. Sa Ciampino stanice možete sesti na voz do Termini stanice (20 minuta) za Eur 1.50. Zato što je Cimapino prva ili druga stanica u nizu mnigih stanica sa Terminija, 5 vozova polazi u satu i ovo je verovatno najbrži način prevoženja (ukoliko idete od Terminija do Ciampino sa vozom, možete uneti Ciampino na mašini za kupovinu karata i ona će vam ponuditi različite destinacije/vremena).

    3. Ukoliko ipak želite da idete Taksijem od aerodroma do željene destinacije, taksi vozila u Rimu su bele boje. Postoji fiksna tarifa od Eur 48 od Fiumićino aerodroma do donjeg Rima (oblast do gradskog Aurelian zida) i nazad. Ponekad, taksi vozila na aerodromu nisu iz Rima, već iz obližnjeg grada Fiumićina; ova taksi vozila nemaju fiksnu tarifu i najbolje ih je izbegavati. Tarifa od Ciampino aerodroma do centra grada i nazad su Eur 30; vožnja između aerodroma raste do Eur 50. Za većinu destinacija, tarife nisu fiksne i baziraju se na taksimetru. Nikako nemojte pregovarati sa vozačima za cenu do grada i budite sigurni da je taksista upalio taksimetar (sva licencirana taksi vozila imaju taksimetar) kada on/ona krenu da voze do destinacije koja nije pokrivena fiksnom cenom. Nemojte se začuditi ukoliko vozači pokušaju da vam naplate više od fiksne tarife kada stignete do vaše destinacije, tako što će vam reći da se vaša destinacija nalazi unutar zidova ili da je teško doći do nje; ukoliko pokušaju da vam naplate više od fiksne tarife, tražite im ili im recite da ćete pozvati policiju. Onda će verovatno naplatiti fiksnu tarifu i neće dalje navaljivati.

Vizni režim:

Viza za Italiju nije potrebna ukoliko putnik ostaje manje od 3 meseca.

Adresa Ambasade:

Birčaninova br. 11

11000 Beograd

tel. 011/3066-100

email: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

radno vreme: od ponedeljka do petka: 09.00 – 16.30

Bezbednost u gradu:

Rim je uopšteno govoreći bezbedan grad čak i za žene, ukoliko putuju same. Obratite pažnju na vaše stvari u blizini Termini stanice pogotovo noću. Stopa nasilja je veoma niska, ali postoji značajan broj džeparoša kojima su ciljna grupa turisti. Kao i u svakom drugom velikom gradu, najbolje je da ne izgledate kao turista, nemojte nositi velike kamere i sličnu tehniku sa sobom i držite novac na bezbednom mestu. Ukoliko se ipak desi na vas napadne džeparoš ne ustručavajte se i vičite: ''AIUTO, AL LADRO''! (U POMOĆ, LOPOV!). Rimaljani nisu tako prijatni prema lopovima.

Rim je dom dva fudbalska kluba koji su veliki rivali, Roma i Lacio; istorija konflikata je izuzetno duga. Naš savet je da ne nosite dreseve bilo koja od ta dva kluba uoči derbija i uopšte bilo koji dres.

Hrana i piće:

  1. Rim je pun dobrih restorana. Konkretno, ne možemo vam preporučiti nijednu lokaciju za ručak/večeru, neka od najboljih mesta za ručak/večeru se nalaze na neobećavajućim lokacijama, dok dobro pozicionirani restorani mogu samo da ponude lokaciju ali ne i kvalitet hrane.

    ''JEDITE KAO RIMLJANIN''

    U Rimu možete tražiti sledeće specijalitete:

    - Cornetto & cappuccino – kroasan i kapućino (kafa i kremasto mleko)

    - Panino – generalna reč za punjeni sendvič

    - Pizza al taglio – pica na parče

    - Fiori di zucca – pohovane tikvice

    - Suppli – Kuglice pirinča sa paradajzom i mocarelom

    - Carciofi alla romana – artičoke na rimski način

    - Carciofi alla giudia – artičoke na jevrejski način

    - Bucatini alla matriciana – pasta sa močom, paradajzom i ''pecorino romano'' (rimski ovčiji sir)

    - Spaghetti (ili rigatoni) alla carbonara – sos napravljen od jaja i pančete

    - Abbacchio ''alla scottadito'' – jagnjeći odrezak

    - Scaloppine alla romana – jelo sa svežim malim artičokama

    - Coda alla vaccinara – goveeđi paprikaš

    - Trippa alla romana – škembići po rimskoj tradiciji, npr. osso buco – koštana srž

Mnoge od najboljih restorana u Rimu je teško naći jer je veliki broj njih lociran izvan istorijskog centra – dobar savet je da idete tamo gde Italijani žive i jedu. Na primer, izvan Janiculuma (u Monteverde vecchio distriktu) postoje trattorie sa autentičnom Italijanskom kuhinjom i po pristupačnim cenama. Rim ima mnogo lepih mesta za ručavanje, tako da ukoliko kupite neke od delikatesa, možete napraviti piknik i doživeti pravo iskustvo. Čak i ukoliko odete do lokalnog supermarketa imaćete dobar izbod namirnica za ručak.

PIZZA
Rimske pice imaju veoma tanko testo, i značajno se razlikuju od pica koje se proizvode u Napulju; one su takođe hrskave i imaju manje pizza topinga. Mnogi restorani poslužuju picu samo uveče.

Probajte pečena jela kao na primer ''baccala'' (zasoljeni bakalar) ili ''supli'' (pržene pirinčane kugle sa sirom i paradajzom) kao predjelo, a zatim kao glavno jelo probajte picu, ali pravu rimsku, i savetujemo da zaobiđete restorane u turističkim mestima gde se može desiti da obrok platite duplo više i da dobijete lošu zamrznutu picu. Neki restorani prodaju okrugle pice za poneti; pogledajte znake na kojima piše ''pizze da asporto'' ili ''pizze da portar via''. Kada je kupite, moraćete da je isečete, jer vam kuvar/prodavac u Italiji neće iseći okruglu picu za poneti.

Pizza al taglio je pica sa debljim testom i pečena je u velikom plehu. Služi se na parče – obično za poneti – i ukusna je, jeftina i odlična za utoljivanje gladi. Pizza al taglio se u Rimu prodaje na gramažu.

SLADOLED

Potražite objrekte ''gelateria''. Prvo se plaća račun, pa se zatim sa računom ide do frižidera gde ćete izabrati svoje omiljene ukuse. Pitaće vas ''Panna?'' kada vam je sladoled skoro gotov – ovo je ponuda da vam se stavi šlag na vrh! Ukoliko ste platili sladoled, krem je besplatan. Neke poslastičarnice naplaćuju dodatnih pola evra ili evro za šlag. Il Gelato di San Crispino – na ulicama je previše sladoleda, ali ovaj se odvaja od svega što ste do sada probali! Tajna uspeha je strašna kontrola celog procesa pravljenja sladoleda!

  1. PIĆE
    Starbaks se do sada nije otvorio u Rimu. Italijani ne vole da sede i piju kafu, tako da ćete ih najčešće videti kako piju kafu stojeći ispred kafedžinice. Espresso nazivan od strane stranaca, nejčešće se u Rimu jednostavno zove caffe. Caffe doppio je dupli espresso, dok je caffe macchiato, espresso sa mlekom, kao na primer mali kappuccino. Anamericano ili lungo – ukoliko volite filter kafu je razređen espresso sa vrelom vodom i nije toliko popularan među Italijanima. Caffe Corretto je espresso sa alkoholom (brendi, konjak, itd...)
    Latte na Italijanskom je samo... mleko. Ukoliko očekujete kafu u čaši, treba da pitate za caffellatte. Latte macchiato (u prevodu označeno) mleko sa manjom dozom espresa.
    Cappuccino je jako poznat izvan Italije, ali imajte u vidu: smatra se vrlo nepristojnim da se kapućino naruči posle 11 sati ujutru (ili u toku ili posle jela).
    VINO I VODA

    Kuće vina u Italiji (vini della casa) su uvek isplative i nisu skupe (za razliku od Velike Britanije). Većina trattorie neće služiti loše vino. Često ćete naći bocu vina na stolu za vas. Verovali ili ne: ova boca vina će biti isplatljivija od čaše vina. Najbolja vina su označena kao D.O.C ili D.O.C.G – i ne moraju uvek nužno biti skupa.

    Italijani, uprkost romantičnom stereotipu ne sede u baštama kafića, piju čašu vina i posmatraju prolaznike – ovo je u stvari nešto što turisti rade. Vino se najčešće servira uz obrok: to nije nešto što se pije svakog dana. Takođe – kada jedu picu, Italijanu preferiraju pivo ili koka kolu ili obično čašu vode.

Kultura:

21. APRIL - Godišnjica osnivanja Rima, od 1922.g. Grad Rim slavi njegovo osnivanje. To je bio nacionalni praznik uzmeđu 1924-1945.g., proslava je sad ograničena samo na grad, i u toku ovog dana, ulaznice za neke od gradskih muzeja su besplatne. I u toku ovog dana održavaju se istorijske parade i drugi događaji.
25. APRIL – dan oslobođenja – na ovaj dan Italija slavi kraj Drugog Svetskog rada, kao i kraj nemačke okupacije (Torino i Milano su poslednji gradovi koji su oslobođeni 25. Aprila). Parade i druge vrste događaja se održavaju u većini velikih Italijanskih gradova.
01. MAJ – dan rada i to je nacionalni praznik u Italiji; Italijani ili odlaze iz grada ili prisustvuju velikom rok koncertu na trgu San Giovanni. Na taj dan, većina radnji će biti zatvorena, ali ukoliko niste u Rimu, naići ćete na parade i festivale širom Italije. Očekujte velike gužve u popularnim područjima.
06. MAJ – dan kada čuvari u Vatikanu polažu zakletvu – ovo je dan kada nova grupa švajcarskih čuvara daje zakletvu. Publika nije dozvoljena.
Italijanski tenis turnir (MASTERS) – tokom dve nedelje u Maju, Rim ugošćava najvažniji evropski turnir, zagrevanje pred Roland Garos.
02. JUN – dan republike – ovo je italijanski nacionalni praznik, koji slavi osnivanje Italijanske Republike 1946.g. U Rimu, velika vojna parada se odvija od Via Dei Fori Imperiali do trga Venezia i u vrtu Quirinal palate, i otvoren je za publiku.
29. JUN – Gozba Svetog Petra i Paula – ovo je javni praznik u Rimu i liturgična gozba u čast mučeništva Svetog Petra i Svetog Paula. Javne institucije kao i veliki broj prodavnica je zatvoren, i uveče se ispaljuje vatromet u zamku Sant Angela.
Rimski letnji festival – od kraja Juna do početka Septembra, grad Rim je domaćin različitih muzičkih događaja: Džez, Rock, Klasična muzika i film, sport, pozorište i zabava za decu.

Bele noći (Notte Bianca) – od ranog do sredine septembra, razni događaji se odvijaju do svitanja, dok prodavnice, restorani i muzeji ostaju otvoreni. Rimski Notte Bianca je domaćin muzičkih, plesnih i pozorišnih događaja. Očekujte velike gužve.

Opera u kupatilu Caracalla – performanse počinju u 21.00. Ukoliko ste u Rimu u toku leta, nemojte propustiti šansu da iskusite operu u veoma unikatnom okruženju kupatila Karakala. Programi uključuju Tosku, Karmen i mnoge druge.

Preporuka:

Plaćanje

Možete se povoljno prehraniti u Rimu, problem je ukoliko ne poznajete grad tako dobro ili ste primorani da jedete van hotela u centru grada, jer su cene ručka/večere znatno više.

Turisti, obratite pažnju na ''COPERTO'' i ''SERVIZIO'' naplate usluga, i ove usluge nikako nemojte plaćati!

Po regionalnom zakonu n° 21/2006, ove usluge/naplate su ilegalne u Rimu i okolini Lacio regije. Još preciznije:

''COPERTO'' usluga je uvek ilegalna (naznačeno u članu 16 § 3)

''SERVIZIO'' je takođe ilegalna usluga osim ukoliko nije naznačena u jelovniku (član 16 § 2 and 3)

Ukoliko konobar insistira na naplaćivanju ove dve usluge, jednostavno pozovite Guardia di Finanza (117) ili vršite pritisak da ne platite takse dok on/ona ne odustane.

Ova politika važi samo za restorane. Kafići, sladoledžinice i pizza mesta neće vam naplatiti coperto ili servizio.

Airserbia
+381 11 311 21 23
0800 111 528 Za pozive iz inostranstva
Etihad
0800 190 561
Turkish
+381 11 303 61 95
+381 11 209 72 25 Kancelarija na aerodromu Beograd
Lufthansa Logotype 2
+381 11 3034 944
Austrian Airlines Logo 0
+381 11 3248 077
Swissair
+381 11 3030 140
Montenegro Airlines
+381 11 2621 122
+381 11 2286 241 Kancelarija na aerodromu Beograd
Logo Air France  01
Klm
Lot
+381 11 2028 047 - Travel Centar
Alitalia
+381 11 3245 000
Aeroflot Logo En
+381 11 3286 064
+381 11 209 7244 Kancelarija na aerodromu Beograd
Adria
Qatar
+381 11 785 9007 +381 11 209 7546 Kancelarija na Aerodromu
Aegean
+381 11 3284 781 Tal Aviation Balkans
Croatia Airlines
Flydubai
+381 11 328 2271 PMT
Pegasus
Airberlin
Belavia
Emirates
British
Iata
Olympic
Tarom
Tunisair
Virgin
SriLankan Airlines Logo
Singapore Airlines Logo
logo