11000 Beograd, Knez Mihailova 33/II   office@nemesis-travel.rs   +381 11 3038-222

PARIZ, GRAD ZALJUBLJENIH

Opis grada:

Pariz (na francuskom Paris) je glavni i najveći grad Francuske. Nalazi se u centru Pariskog basena, nad rekom Senom (la Seine). Rekom je podeljen na dva dela: na severnu ''Desnu obalu'' i na južnu, manju, ''Levu obalu''. Grad predstavlja političko, ekonomsko, obrazovno i kulturno središte centralizovane francuske države, a i Evrope.
Pariz je jedan od najznačajnijih svetskih gradova. U njemu su sedišta međunarodnih organizacija UNESCO, OECD i neformalnog Pariskog kluba. Sa svetom je povezan preko 2 velika aerodroma i 6 glavnih železničkih stanica.
U Parizu se nalaze mnoge znamenitosti i turističke atrakcije. Sa istorijom dugom 2 milenijuma, ovaj grad je bio mesto značajnih istorijskih događaja i stecište umetnika. Zbog toga svake godine Pariz poseti do 30 miliona turista. Po broju turista Pariz je najposećenija svetska turistička destinacija. Takođe je poznat po imenu ''Grad svetlosti''.
Grad ima preko dva miliona stanovnika (2.211.297, prema proceni iz 2008.g.), a urbana zona preko 12 miliona (12.089.098). Ova neprekinuta urbana zona Pariza (bez satelitskih naselja) je najveća u EU.
Administrativni status:
Pariz je zaseban departman u Francuskoj sa brojem 75 i sedište administrativnog Il-d-Frans (Ile-de-France). Sem Pariskog departmana, u njegov sastav ulaze i: Eson (Essonne) broj 91, Senski visovi (Hauts-de-Seine) broj 92, Sena Sen Deni (Seine-Saint-Denis) broj 93, Sena i Marna (Seine-et-Marne) broj 77, Dolina Marne (Val-de-Marne broj 94, Dolina Oaze (Val-d'Oise) broj 95 i Ivlen (Yvelines) broj 78.
Pariz je podeljen u dvadeset numerički organizovanih oblasti (arondismana). Arondismani su raspoređeni po spiralnoj đemi, sa prvim arondismanom u centru grada.

Koordinate: 48°51′00″N2°19′00″E

Površina: 105,40 km²

Država: Francuska

Valuta: EUR

Broj stanovnika: 2.211.297 (prema podacima iz 2008.g.)

Etnička struktura:

Pariz je među prvim milionskim gradovima sveta. Po zakonu, francuski popisi stanovništva ne smeju da prikupljaju podatke o etničkoj ili religijskoj pripadnosti stanovništva. Međutim, po podacima popisa iz 1999. vidi se da je 19,4% stanovništva rođeno van evropske Francuske. Po tome je Pariz veoma multikulturan grad. Najviše novih imigranata pristiže iz Kine i Afrike. Istorijski, u Pariz su se doseljavali Italijani, Jevreji iz Centralne Evrope, Rusi posle Oktobarske revolucije, Jermeni, ljudi iz francuskih kolonija, španski, portugalski i severnoafrički ekonomski emigranti od 1950ih od 70ih.

Uređenost države:

Pariz, sa svojim nepromenjenim administrativnim granicama od 1860.g., jedan je od retkih gradova koji se nije razvio politički u skladu sa demografskim rastom; o čemu se trenutno raspravlja u planovima za Grand Paris, koji bi svoje administrativne granice proširio na većinu svoje urbanizovane zone. 
Kao glavni grad, Pariz je sedište Francuske nacionalne vlade. Za izvršnu vlast, dva glavna službenika imaju svaki svoju službenu rezidenciju, gde im se takođe nalaze i kancelarije. Predsednik Francuske boravi u Elizejskoj palati u 8. arondismanu, dok premijer ima sedište u hotelu Matignon u 7. arondismanu. Vladina ministarstva locirana su u raznim delovima grada, mnoga u 7. arondismanu. Dva doma francuskog parlamenta locirana su na levoj obali. Gornji dom, ili Senat, smešten je u Palais du Luxembourg u 6. arondismanu, dok je značajniji donji dom, nacionalna skupština u Palais Bourbonu, u 7. arondismanu. Predsednik senata, druga najviša funckija predsednika republike ima kancelariju u Petit Luxembourg, manjoj palati aneksu palate Luxembourg. 
U Parizu se takođe nalaze i najbitniji francuski sudovi. Francuski kasacioni sud, najviši sud u pravosudnom sistemu, koji ispituje krivične i civilne slučajeve, lociran je u Palati pravde (Palais de Justice), dok je Državni savet, koji pruža pravne savete izvršnoj vlasti i deluje kao najviši sud u upravnom sistemu, smešten je u palati Royal u 1. arondismanu.
Pariz je bio opština od 1834. Pri podeli Francuske na opštine, Pariz je bio grad upola manji u odnosu na danas, ali je 1860. pripojio susedne opštine, neke potpuno, radi stvaranja nove administrativne karte sa 20 arondismana koje grad ima i danas. Takva opštinska podela stvara spiralu u smeru kazaljke na satu, sa 1. arondismanom u samom središtu. 
Svaki od 20 pariskih arondismana ima direktno izabrani savet, koji bira gradonačelnika arondismana. Izbor članova iz saveta svakog arondismana stvara Savet Pariza, koji bira gradonačelnika Pariza. 
GLAVNI GRAD REGIJE ILE-DE-FRANCE
Kao deo opštenacionalnih administrativnih nastojanja konsolidacije regionalnih ekonomija 1961., Pariz je kao departman postao gladvni grad nove regije distrikta Pariza, preimenovanog u regije Ile-De-France 1976, u koju spada pariški departman i sedam najbližih departmana. Članovi regionalnog saveta, od 1986, biraju se na direktnim izborima. 

Gustina naseljenosti: 20.980 st/km²

Vremenska zona: UTC +1, leti UTC+2

Internet domen: .fr

Pozivni broj: (00) 33 1

Službeni jezik: francuski

Privredne grane:

Pariz je najznačajniji privredni centar Francuske. Pariski region ostvaruje više od četvrtine nacionalnog proizvoda zemlje. BDP je 2005. iznosio 478.7 milijarde evra. Grad je poznat po proizvodnji luksuzne robe, visoke mode i nakita. Ostale značajne industrijske grane su hemijska, mašinska i industrija električnih aparata.

Skoro sve značajne francuske banke i finansijske institucije imaju svoje sedište u Parizu. Grad je jedan od najznačajnijih finansijskih i trgovačkih centara Evrope. Ovom položaju Pariza doprinosi jedna od najjačih agroindustrija u Evropi. U francuskoj ekonomskoj politici uloga države je tradicionalno jaka. Ključni sektori, posebno sektor energije, su pod državnom monopolom.

U turizmu i pratećim aktivnostima zaposleno je 6,2% radno aktivnog stanovništva Pariza. Godine 2006. grad je posetilo 27 miliona turista, od toga 17 miliona stranaca.

Pariz spada u regije Evrope sa najvišim standardom života. Nezaposlenost je osnovni problem od ranih 1990ih. Od tada je Pariz izgubio oko 250.000 radnih mesta.

Religija:

Od 80% stanovnika koji se identifikuju kao vernici, 75% pripadaju katoličkoj crkvi. Grad ima 94 katoličke opštine, oko 15 grčkih i ruskih pravoslavnih, kao i jednu srpsku (parohija Svetog Save u Parizu, koja se nalazi na severoistoku Pariza, u 18. arondismanu). U Parizu postoji sedam sinagoga za oko 220.000 Jevreja, i dve džamije za 50.000 muslimana. Neki podai govore da su 15% stanovništva Pariza muslimani. Samo 12% hrišćanstva i 15% Jevreja su aktivni vernici.

Klimatski uslovi:

Grad se nalazi u umerenoj klimatskoj zoni. Srednja godišnja temperatura iznosi 10,8 stepeni, dok je prosečna godišnja količina padavina 647mm. Najtopliji mesec je jul sa prosekom od 18,4 stepeni, a najhladniji januar sa 3,4 stepena. Najviše padavina ima u maju, a najmanje u februaru.

Клима Париза (1961—1990)

Показатељ

Јан

Феб

Мар

Апр

Мај

Јун

Јул

Авг

Сеп

Окт

Нов

Дец

Годишње

Апсолутни максимум, °C

15,3

20,3

24,7

27,8

30,2

34,4

35,4

39,3

32,7

28,0

20,3

17,1

39,3

Средњи максимум, °C

6,3

7,9

11,0

14,5

18,1

21,6

23,9

23,6

20,8

16,0

10,1

7,0

15,1

Средња температура, °C

4,2

5,3

7,8

10,6

14,3

17,4

19,6

19,2

16,7

12,7

7,7

5,0

11,7

Средњи минимум, °C

2,0

2,6

4,5

6,7

10,1

13,2

15,2

14,8

12,6

9,4

5,2

2,9

8,3

Апсолутни минимум, °C

−13,9

−9,8

−8,6

−1,8

2,0

4,2

9,5

8,2

5,8

0,4

−4,2

−25,6

−25,6

Количина падавина, mm

55

45

52

50

62

53

58

46

53

55

57

55

642

Šta videti/posetiti:

Francuska prestonica ima na stotine vrednih istorijskih građevina, crkava, ulica, trgova i parkova, oko 160 muzeja, 200 umetničkih galerija, oko 100 pozorišta, preko 650 bioskopa i više od 10.000 restorana. Stalno postoji bogata ponuda kulturnih događaja, poput koncerata, izložbi, festivala i modnih izložbi. Dvorci Fontenblo i Versaj (oba u predgrađima) i obale Sene su na UNESCO-voj listi svetske baštine. UNESCO ima svoje sedište u Parizu.

Gradska katedrala Notr Dam izgrađena je u gotskom stilu između 1163. i 1235. Druga znamenita crkva je bazilika Sakr ker na brdu Monmartru iz 1914.

Najznačajniji muzeji u Parizu su: Luvr, Orsej (posvećen umetnosti XIX veka, naročito umetnosti Impresionizma), Centar Žorž Pompidu (Nacionalni muzej savremene umetnosti), Muzej čoveka (etnologija i antropologija), Pikasov muzej, Rodenov muzej, Pariske katakombe itd.

Mazarenova biblioteka iz 1643.g. Je nastarija javna biblioteka u Francuskoj. Nacionalna biblioteka Francuske se nalazi na dve lokacije. Zgrada ''Rišelje'' je u drugom arondismanu, a krilo ''Fransoa Miteran'' u 13. broj knjiga u ovoj biblioteci se procenjuje na 30 miliona. U Parizu postoji 55 javnih biblioteka.

Zbog istorijske politike centralizacije u Francuskoj, sva najbolja pozorišta, opera i balet Francuske su skoncentrisani u Parizu. Najpoznatija pozorišta su Komedi fransez (Comedie-Francaise), osnovano krajem XVII veka) i Pozorište na Jelisejskim poljima (Theatre des Champs-Elysees, osnovano početkom XX veka). Nacionalna opera Pariza nastupa na dve lokacije. Jedna je stara zgrada opere (Opera Garnije, po arhitekti Šarlu Garnijeu), otvorena 1875, koja je sa 11.237 m² najveći svetski teatar. U njoj nastupa i baletska trupa Pariske opere. Druga lokacija je Opera Bastilja, otvorena 1989. zabavni i revijalni program je reprezentovan u teatrima poput Mulen ruža i Lida.

Mulen Ruž – je pariski noćni klub i kabare koji je 1889. dao sagraditi Žozef Oler, tadašnji vlasnik pariske Olimpije. Mulen ruž se nalazi u Parizu, u Monmartru, čuvenom boemskom delu grada, a na samom krovu ima veliku imitaciju crvene vetrenjače. U roku od samo nekoliko decenija Mulen ruž postaje popularna turistička destinacija u kojem su na programu razne muzičke predstave (od toga najpoznatiji ples kan-kan) za zreliju publiku širom sveta. U enterijeru preovlađuje retro-dekor iz XIX veka što lokalu daje onaj čuveni boemski izgled.

U mulen ružu su nastupali mnogi umetnici kao što su La Guli, Žozefina Beker, Frenk Sinatra, Iv Gilber, Džejn Avril, Edit Pjaf i drugi. Mulen ruž je na svojim slikama ovekovečio postimpresionističkog slikar Anri de Tuluz-Lotrek.

Od 2002. godine proslavljeni igrač sprskog porekla Aleksandar Josipović nastupa u Mulen Ružu. ''Mulen ruž'' je takođe i naslov romana pisca Pjera la Mira. Knjiga je ekranizovana 1952. i 2001. snimljen je film Mulen ruž u kojem glavne uloge tumače Juan Makgregor i Nikol Kidman. Oba filma bila su nominovana za Oskara, ali ga nijedan nije osvojio.

Poznate građevina, avenije, parkovi i četvrti Pariza su još:

Katedrala Notr Dam – gradnja započinje 1163.g. Za vreme biskupa Mauricija, a dovršena je tek 1345. godine kao prvo remek delo gotičke umetnosti. Postavlja se pitanje zašto je prva gotička katedrala sagrađena u Sen Deniu, a ne direktno u glavnom gradu Parizu. Pri tome treba znati da se Pariz tek u drugoj polovini 12. veka nametnuo kao glavni grad, dok je u ptvoj polovini Sen Deni bio značajniji. Tek kad se uticaj vlasti Dinastije Kapeta znatno proširio, koncentrisala se moć u Parizu.

Ističe se simetričnošću i uravnoteženošću Arhitektonskih elemenata. Njena prostranost, savršena uravnoteženost počelja, lepota vitraža, potpuno opravdavaju status ''najpopularnije'' crkve u Francuskoj. Katedrala je duga 130m, široka 48m, a visoka 36m. Osnova je zbijena. Potporni lukovi i stubovi raspoređeni su u više redova u vidu kaskada.

Bazilika Sakre ker (fr. Basilique du Sacré-Cœur ) je rimokatolička crkva na brdu Monmartr u Parizu. Posle Ajfelovog tornja to je druga najviša tačka Pariza (203m). Crkva je posvećena srcu Isusa Hrista.

Baziliku je u XIX veku projektovao arhitekt Pol Abadi. Ovim projektom je odneo pobedu na konkurnu na kome je učestvovalo još 78 kandidata. Bazilika je projektovana u rimsko-vizantijskom stilu, sa uzorima u crkvama Svete Sofije u Istanbulu i Svetog Marka u Veneciji. U stručnim krugovima ovaj projekat se ne smatra naročito umetnički uspelim. Izgradnja je počela 1884. Nadgledao ju je Abadi, a posle njegove smrti iste godine, još 6 arhitekata. Trajala je do 1914. prva crkvena služba je ovde održana 1919. temelji crkve su duboki 33m da se građevina ne bi slegala. Dimenzije crkve su 85 sa 35 m, uz visinu od 85m. Sa velike kupole se može videti prostor do 40km daljine.

Ikonografija prikazana u crkvi je nacionalistička. Tu su prikazani Jovanka Orleanka i kralj Luj IX. Velika zvona teška 19t su izgrađena 1895. u Ansiju, i nose ime ''La Savojard''. Ovo ima simbolički značaj jer je Savoja 1860. postala deo Francuske.

U apsidi bazilike se nalazi mozaik sa prikazom Isusa Hrista sa raširenim rukama. Izgradio ga je Lik Olivje Merson 1922. Sa 475 kvadratnih metara to je jedan od najvećih svetskih mozaika. Danas je crkva Sakre ker jedna od najposećenijih turističkih atrakcija Pariza. Sa stepeništa crkve se pruža izvanredan pogled na Pariz. Do nje se može doći i uspinjačom.

Muzej Luvr – jedan od najvećih i najpoznatijih muzeja na svetu. Nalazi se na desnoj obali Sene u Parizu, u prvom arondismanu. U muzeju je izloženo skoro 35.000 predmeta iz perioda od praistorija do 19. veka. Stalna postavka je izložena na površini od 60.600 kvadrata. Ukupan broj predmeta koji pripadaju muzeju je 380.000. Luvr je najposećeniji u svetu, koga radnim danima poseti u proseku 15.000 turista na dan, od čega su 65% strani turisti.

Muzej Luvr se nalazi u Palati Luvr (Palais du Louvre) koja je začeta izgradnjom tvrđave u kasnom XII veku u vreme vladavine Filipa II. Ostaci tvrđave su vidljivi u podrumu muzeja. Ova građevina je više puta proširivana i tako se formirala Palata Luvr koja je služila kao francuski dvor. Palata Luvr ima 3 krila: Rišelje, Viši i Denon.

Godine 1682. Luj XIV je odabrao dvorac u Versaju kao svoju rezidenciju, dok je Luvr ostao mesto gde je bila izložena kraljevska kolekcija umetničkih predmeta. Od 1692. tu je smeštena zbirka antičkih skulptura. Iste godine u Luvru je počela da radi Kraljevska akademija slikarstva i skultpture. Na dogradnji Luvra je radilo više značajnih arhitekata (Lesko, Di Serso. Lemersje, Le Vo, Pero, Viskonti, Gužon i dr.). Za vreme Francuske revolucije Nacionalna skupština Francuske je 1791. odredila da Palata Luvr treba da služi kao muzej u kome će se izlagati nacionalna remek dela.

Muzej je otvoren 10. avgusta 1793. kada je izloženo 537 slika, od koji je većina pripadala konfiskovanoj kraljevskoj i crkvenoj imovini. Zbog strukturnih problema građevina Luvra muzej je bio zatvoren od 1796. do 1801. Pod Napoleonom kolekcije su znatno uvećane i sam muzej je dobio njegovo ime. Posle Napoleonovog poraza kod Vaterloa mnoga opljačkana dela su vraćena prethodnim vlasnicima. Kolekcija je obogaćena u vreme vladavine Luja XVIII i Šarla X, dok je tokom Drugog francuskog carstva muzej dobio oko 20.000 novih eksponata. Nakon toga zbirke su se stalno obogaćivale donacijama i poklonima. Od 2008. kolekcije su podeljene u 8 kustoskih odeljenja: egipatske starine, bliskoistočne starine, grčke, etrurske i rimske starine, islamska umetnosti, skulptura, dekorativne umetnosti, slikarstvo, grafike i crteži.

Monmartr – stecište umetnika i boema

Avenija Jelisejska polja – najpoznatija pariska avenija – ona je još i najprestižnija i najšira avenija u Parizu. Njeno puno ime je Avenija Jelisejska polja. Sa ssvojim bioskopima, kafeima i luksuznim radnjama, Jelisejska polja su jedna od najpoznatijih ulica na svetu, sa cenom i do 1.25 miliona dolara godišnje za 100m² . Druga je najskuplja ulica u svetu (prva u Evropi), posle njujorške Pete avenije. Ime se odnosi na Jelisejska polja, mesto blaženih u grčkoj mitologiji.

Jelisejska polja su poznata kao La plus belle avenue du monde (najlepša avenija na svetu). Dolazak svetskih lanaca tokom poslednjih godina je unekoliko izmenio izgleda i karakter Jelisejskih polja, pa je u pokušaju da zaustavi ove promene (koje naziva banalizacijom), gradska vlada Pariza zabranila otvaranje radnje švedskog lanca prdavnica H&M u ovoj aveniji. Avenija je dugačka dva kilometra, a nalazi se u 8. arondismanu, u severozapadnom Parizu. Prostire se od trga Konkord na istoku do trga Šarla de Gola na zapadu, gde se nalazi Trijumfalna kapija.

Svake godine na dan Bastilje, kroz Jelisejska polja prolazi najveća vojna parada u Evropi. Na Jelisejskim poljima se tradicionalno završava poslednja etapa Tur de Fransa. Velika spontana okupljanja se ponekad odvijaju na Jelisejskim poljima, prilikom raznih proslaba (kao što je proslava novogodišnje večeri, ili proslava povodom osvajanja svetskog prvenstva u fudbalu.)

Monparnas – istorijska četvrt umetnika. Danas je tu visoki i kontroverzni oblakoder

Trijumfalna kapija – slavoluk posvećen francuskim ratnicima – Trijumfalna kapija u Parizu je spomenik na trgu Šarla de Gola, takođe poznatim kao ''Trg Etoal'' (Trg zvezde, Place de l'Etoile). Nalazi se na istočnom kraju avenije Jelisejska polja. Ovaj slavoluk je spomenik borcima za Francusku, posebno onim iz Napoleonovih ratova. Tu se danas nalazi i Spomenik neznanom junaku. Spomenik je projektovao Žan Šalgren 1806., nešto posle Bitke kod Austerlica. Izgradnja je trajala do ranih 1830-ih godina. Projekat je neoklasicistička interpretacija starorimskog Titovog slavoluka. Na njemu je vajarski predstavljena simbolična borba gole francuske mladeži protiv bradatih nemačkih oklopnika. Ovakva vrsta predstava je bila karakterisična za spomenike iz doba pre Prvog svetskog rata.

Grupe skulptura nisu integralni deo friza, već su pridodate spolja. Četiri grupe reprezentuju: Trijumf iz 1810., Otpor, Mir i Odlazak dobrovoljaca iz '92 (poznata i kao ''Marseljeza''). Gornji deo građevine je ukrašen štitovima i imenima francuskih revolucionarnih ratova i Napoleonovih bitaka (bitke posle njegovog bega sa Albe nisu navedene). U unutrašnjosti su ispisana imena 558 francuskih generala.

Trijumfalna kapija je visoka 51m i široka 45m. To je druga najveća trijumfalna kapija na svetu (najveća je Trijumfalna kapija u Pjongjangu, Severna Koreja). Trg Etoal je značajno promenjen u vreme rekonstrukcije Barona Osmana, koji je povećao broj radijalnih avenija na 12. takođe je isplanirao kružni put oko kuća pored trijumfalne kapije, i njihov uniformni dizajn.

Postoji anegdota da se mač, koji drži Republika na skulpturi Marseljeza, prelomio na dan kada je počela Bitka kod Verdena 1916.

Poznati pobednički marševi koji su prošli pored Trijumfalne kapije su: nemački iz 1871., francuski iz 1918., nemački iz 1940., i savezničko-francuski iz 1944. Grob neznanog junaka iz Prvog svetskog rada je postavljen ovde 1920., u slavu neidentifikovanih poginulih ratnika. Tu je upaljen i prvi večni plamen u svetu od rimskog doba (plamen Vestalskih devica ugašen 391.)

Panteon – bivša crkva, od 19. veka mauzolej zaslužnih francuskih velikana

Panteon je zgrada koja se nalazi u Latinskoj četvrti u Parizu. Napravljena je kao crkva posvećena Svetoj Genovevi i kao mesto za skupljanje svih njenih relikvija. Međutim, nakon nekoliko promena zgrada je danas najpoznatiji mauzolej u kojem je sahranjen veliki broj poznatih ličnosti iz francuske istorije.

Kralj Luj XV je 1744. godine obećao da će ukoliko ozdravi, postojeći ruinirani manastir Svete Genoveve zameniti velelepnom građevinom. Sveta Genoveva važi za zaštitnicu pariza te je stoga objekat mora biti dostojan ove svetice. Pošto je ozdravio 1755., naredio je da se radovi na projektu i izgradnji započnu. Žak Žerman Suflo je osmislio crkvu i posle dve godine izgradnja je započeta. Temelji su postavljeni 1758. godine. Međutim, zbog ekonomske krize u Francuskoj radovi su tekli sporo. 1780. godine glavni arhitekta Suflo je umro i zamena je nađena u njegovom učeniku Žan Batist Dondoleu. Rekonstrukcija je konačno završena 1790. godine.

Crkva je osmišljena tako da se u osnovi nalazi krst sa masivnim tremom nad korintskim stubovima. Ovaj veoma ambiciozan projekat učinio je da građevina bude ogromnih dimenzija: dužine 110m, širine 84m i visine 83m. Ogromna kupola je sagrađena od kamena vezanog gvozdenim armaturama i prekrivena olovnim ablogama.

Nakon smrti popularnog francuskog govornika i državnika Onora Gabrijela Reketija, Narodna ustavotvorna skupština je odlučila da se promeni namena zgrade. Umesto crkve odlučeno je da ovo bude mauzolej za sahranu zaslužnih građana. Upravo je Riketi bio prva osoba sahranjena u ovom mauzoleju i to 4. aprila 1791. godine. U Pantenonu je sahranjen veliki broj intelektualaca i znamenitih ljudi Pariza i čitave Francuske. Na samom ulazu se nalazi natpis AUX GRANDS HOMMES LA PATRIE RECONNAISSANTE, što bi u prevodu značilo ''Za velike ljude velika kuća''. Evo najznačajnijih imena čije mošti počivaju u ovom mauzoleju: Onor Gabriel Riketi, Volter, Žan Pol Mara, Žan Žak Ruso, Žozef Luj Lagranž, Viktor Igo, Emil Zola, Luj Braj, Pjer Kiri, Marija Kiri...

Palata invalida – niz reprezentativnih građevina iz XVII veka namenjenih smeštaju ratnih veterana. Danas je to muzej i grobnica više istorijskih ličnosti, uključujući Napoleona.

Gran pale – velika izložbena hala iz 1900.

Ajfelova kula – spomenik arhitekture industrijskog doba iz 1889.

Ajfelova kula ili Ajfelov toranj (fr. la Tour Eiffel) je metalni toranj sagrađen na Marsovim poljima u Parizu i danas je znamenitost i simbol Pariza. Sagrađena je 1889. kao eksponat za Svetsku izložbu povodom proslave stogodišnjice francuske revolucije. Do 1930. godine je bila najveće zdanje na svetu sa svojih 300m visine. Ime je dobio po inženjeru koji ga je projektovao Gistavu Ajfelu (fr. Gustave Eiffel). Danas je značajna turistička atrakcija sa preko 5.5 miliona posetilaca godišnje.

Toranj je građen od 1887. do 1889. godine i poslužio je kao glavna kapija za ulaz na Svetsku izložbu 1889. kula je inaugurisana 31. marta 1889.g. A svečano je otvorena 06. maja iste godine. Struktura je sastavljena od 18.038 delova od livenog gvožđa, uz pomoć 2,5 miliona zakovica. Strukturni proračun je uradio Moris Kečlin. Za vreme izgradnje, uahvaljujući merama bezbednosti koje je Ajfel uveo, poginuo je samo jedan radnik, što je za to vreme bilo izuzetno dostignuće. Ajfelova kula je visoka 300m (324 sa kasnije postavljenom televizijskom antenom) i metalna struktura je teška 7300 tona. Toranj je bio najviša zgrada u svetu 40 godina. Do vrha ima 1665 stepenica.

Održavanje tornja se sastoji u nanošenju premaza na celu strukturu od 50 tona boje svakih sedam godina radi zaštite od korozije. Povremeno se boja menja. Trenutno je toranj smeđe boje. Zavisno od vremenskih uslova vrh tornja može da odstupi od vertiale do 8 cm u stranu od Sunca. Pomeranje nastaje zbog neravnomernog zagrevanja metala na sunčanoj i na strani u senci. Kada je toranj sagrađen, neki Parižani su smatrali da je ruglo i da ga treba porušiti. Danas se smatra za jedno od remek dela arhitekture u svetu.

Trg Konkord – mesto gde se za vreme Francuske revolucije nalazila giljotina. Danas je u središtu trga egipatski obelisk iz Luksora. On je i ujedno najveći trg Pariza. Nalazi se u centru grada u osmom arondismanu. Od njega polazi avenija Jelisejska polja i prostire se do Trijumfalne kapije. Posle trga Kinkons u Bordou, to je drugi najveći trg Francuske. Trg je oblikovan između 1755. i 1775. kao trg Luja XV, da bi dao odgovarajuće kruženje konjičkoj statui. Sam kralj je izabrao prostor na kraju parka Tiljerije. Arhitekt je bio Žak Anž Gabrijel, koji je trg osmislio kao osmougaoni prostor. Tokom Francuske revolucije ova statua je uništena, a trg preimenovan u Trg Revolucije (Place de la Revolution). Na njemu je 1793. postavljena giljotina. Ovde su u naredne dve ipo godine pogubljene 1119 osoba, između ostalih i kralj Luj XVI, kraljica Marija Antoaneta, Žorž Danton i Maksimilijen Rebespjer. Po okončanju jakobinskog terora 1795. trg je dobio sadašnje ime, a od 1830. ovo ime je definitivno potvrđeno. Luj Filip, kralj-građanin, hteo je da na trg postavi neutralan spomenik. Egipatski vice-kralj Mehemet Ali je obećao francuskoj vladi par drevnih ekipatskih obeliska, od koji je prvi i jedini stigao u Pariz u decembru 1833. Obelisk je star 3200 godina i potiče sa ulaza u hram u Luksoru. Zvanično, obelisk je dat u znak zahvalnosti za doprinose Žan-Fransoa Šampoliona u oblasti egiptologije. Obelisk od 1836. stoji u centru trga Konkord.

Park Tiljerije – istorijski park pored palate Luvr

Latinska četvrt – stecište univerzitetske omladine, profesora i intelektualaca.

Groblje Per Lašez – na njemu su sahranjene mnoge značajne ličnosti (Balzak, Šopen, Oskar Vajld, Edit Pjaf, Marija Kalas, Džim Morison...)

Defans – moderna četvrt savremene arhitekture sa finansijskim institucijama – glavni poslovni kraj u Parizu, odnosno pored Pariza, pošto se smatra da je Pariz samo u okviru prvog prstena. Odlikuje ga moderna arhitektura i brojni soliteri. Defans je najveći namenski pravljen poslovni centar u Evropi. Na 560 hektara površine nalazi 72 solitera sa 3.5 miliona kvadratnih metara poslovnog prostora u kojima radi od 150.000 do 180.000 ljudi.

Dvorac Fontenblo ( Chateau de Fontainebleau) se nalazi u istoimenom mestu u okviru pariske aglomeracije, u Francuskoj. Ime je izvedeno iz fontaine belle eau, izvor lepe vode. Nalazi se u parku Fontenblo koji je služio kao kraljevsko lovište. Od 1981. nalazi se na UNESCO listi Svetske baštine.

To je renesansni kraljevski dvorac Fransoa I Francuskog, započet 1528. godine i neprestano dograđivan narednih 200. U dvorcu su živeli mnogi francuski kraljevi, od Fransoa I do Napoleona III. Tu su rođeni kraljevi Filip IV Lepi, Anri III i Luj XIII, dok je Filip tu i preminuo. Kristina od Švedske je godinama živela u Fontenblou posle svoje abdikacije 1654. Papa Pije VII je dve godine ovde živeo u zarobljeništvu (1812-1814).

Dvorac Fontenblo je prvi primer italijanske manirističke dekorativne umetnosti i veštine uređenja parkova, koje su prilagođene po francuskom ukusu. Francuski manirizam XVI veka je otuda dobio ime ''fontenblovski stil'', koji je u slikarstvu dao prvu fontenblovsku školu. Najraniji primer ovog stila je galerija Fransoa I (građena između 1533. i 1540.) Stil je kombinovao skulpturu, obradu metala, slikarstvo, štuko dekoraciju i drvodeljstvo. U hortikulturi je uveo geometrijsko uređenje parkova. Unutrašnja dekoracija je kombinovala alegorijske slike u raskošnim gipsanim okvirima kombinovanim sa arabeskama i groteskama. Predstave ženskih figura imaju karakteristične male doterane glave na dugom vratu, izdužena torza i udove, i male visoko postavljene grudi. Svojim izgledom podsećaju na prikaze lepotica u kasnoj Gotici. Stil razvijen u Fontenblou se proširio po severnim zemljama, a posebno je postao popularan u Antverpenu, Nemačkoj i Londonu.

Versajski Dvorac ( fr. Chateau de Versailles, Palais et parc de Versailles) – ovaj dvorac je bio rezidencija francuskih kraljeva Luja XIV, Luja XV i Luja XVI. Smeštena je na 11 hektara kod grada Versaja jugozapadno od Pariza, i okružena sa 815 hektara parkova. Ovaj dvorac-spomenik je čuven u svetu po svojoj lepoti, kao i po značajnim događajima koji su se tu odigrali. Kraljevi su sa svojim dvorjanima bili stanovnici dvorca od 1682. do 1789, sa izuzetkom nekoliko godina u periodu regenstva Filipa, vojvode Orlenskog (1715-1723). Versaj je postao simbol vrhunca francuske monarhije.

Dvorac Versaj je nastao kao lovački dvorac Luja XIII, koji su od 1661. značajno dogradile arhitekte Luja XIV: Luj le Vo, Fransoa Dorbej, Žil Arden-Mansar i Rober de Kot. Unutrašnju dekoraciju je dizajnirao Šarl Lebren, a parkove Andre le Notr. Tako je nastao po mnogima najlepši od svih dvoraca Evrope. Unutar zidina Versaja živelo je oko 6.000 ljudi, a dvorac ukrašavaju mnogobrojne fontane i predivno zelenilo. U dvorcu se nalazi u znameniti stoni astronomski sat. Važna dvorana je Galerija ogledala u kojoj je 1919. godine potprisan je Versajski ugovor i tako okončan Prvi svetski rat. Verstaj prestaje biti kraljevska rezidencija 1789. godine nakon Francuske revolucije.

Državne dvorane dizajnirane u doba Luja XIV služile su za glorifikaciju Kralja Sunca. Dekoracija u štuko tehnici kao i teme slika su veličale političke i ekonomske uspehe kralja i njegovih prethodnika. Upadljivo je korišćenje motiva iz grčke mitologije koji se alegorijski prenose na kralja i njegova dela. Luj je uvek predstavljan i odevan kao bog Apolon. Kao i drevni bog svetlosti i Sunca, Luj nosi auru mistične božanske prirode, koja se ne suprostavlja crkvi, jer je Luj ujedno apsolutni kralj katoličke Francuske. Poređenje sa Apolonom doprinosi njegovoj reputaciji kralja Sunca.

U centru dvorca, na prvom spratu i celom njegovom dužinom prostire se 75 metara duga i 10 metara široka ''Galerija ogledala'' (takođe poznata kao ''Galerija Luja XIV'') koja povezuje salone rata i mira. Saloni su nekad bili hodnici ka apartmanima kraljevskog para, gde je salon rata bio namenjen kralju, a salon mira kraljici. Galerija ogledala povezuje apartmane kraljevskog para. Galerija ukrašena sa 30 slika na tavanici uokvirenih štuko ukrasima koje glorifikuju kralja, 357 ogledala, i mramornim pilasterima ostavlja izuzetan utisak na posetioca. Sadamnaest velikih ogledala odgovara istom broju lučno zasvođenih prozora na baštenskoj fasadi. Ogledala reflektuju sliku parka i svetlost Sunca po danu, dok noću reflektuju svetlost sveća.

Galerija ogledala je korišćena i za proslave, ali joj je osnovna funkcija bila funkcija dvorske promenade, gde su se dvorjani okupljali u nadi da će sresti kralja. Pošto nije bilo dozvoljeno direktno se obraćati kralju, nadali su se da će im se on obratiti ili da će ih povezati neki uticajni posrednik. Velićina dvorane je bila namerno odabrana tako da se na distanci može mimoići sa neželjenim sagovornikom.

U sredini galerije nalazi se prolaz ka centralnoj spavaćoj sobi. Nekada je tu bio salon koji je povezivao sobe kralja i kraljice. Posle smrti Marije tereze soba je izgubila ovu funkciju, pa je korišćena kao soa za oblačenje, a od 1701. kao pompezna spavaća soba Luja XIV. To je bilo mesto gde su se odvijale čuvene ceremonije kraljevskog buđenja i počinka, koji je tu u centru svog dvorca i svoje države simbolizovao dnevni ciklus Sunca i svoje kraljevine. U ovoj sobi je i umro 01. septembra 1715.g.

Pre nego što je dvorska kapela sagrađena u severnom delu palate, njena izgradnja je planirana na više lokacija. Žilj Arden-Mansar je prvobitno projektovao kapelu sa kupolom u sredipnjem delu severnog krila, ali su ovi planovi napušteni. Današnja kapela ima dva sprata i visoka je 25m. Gornji sprat je bio namenjen kraljevskoj porodici, dok bi na nižoj etaži bili dvorjani. Po svojoj formi kapela integriše srednjovekovne gotiku sa baroknom crkvenom arhitekturom. Tri freske različitih slikara prikazuju Boga oca, sina i Svetog duha. Crkvene orgulje još uvek nose originalnu pozlatu. U ovoj kapeli je održano venčanje kralja Luja XVI i Marije Antoanete.

Velika operska dvorana služila je još za bankete, zabave sa pevanjem, i za uzvođenje pozorišnih komada. Teatar od drveta za 712 gledalaca, sa jako dobrom akustikom, izgradio je u severnom krilu 1769 – 1770. Anž Žak Gabrijel. Bina je visoka i duboka 21m, pri čemu joj je širina 7m. Kraljevska loža je u donjem nivou i nema balkon. Ovo rešenje je trebalo da omogući kralju Luju XV da neopaženo dolazi i odlazi. To je odraz veće želje za intimom koju su iskazivali naslednici kralja Sunca.

Od vremena treće republike sastajala se Francuska skupština u Versaju u posebno izgrađenoj dvorani u južnom krilu. Ovde su poslanici i senatori birali Predsednika republike od 1879. do 1953. i danas se u dvorcu Versaj okupljaju poslanici kod donošenja veoma važnih odluka ili promene ustava.

Versajski dvorac sa svojim parkovima, muzejima i sporednim dvorcima je otvoren za javnost i predstavlja najposećeniji dvorac Francuske. Za održavanje dvorca brine se ekipa od 800 ljudi. Poseta dvorcu i muzejima se naplaćuje. Godišnje dvorac poseti oko tri miliona ljudi. Oko 70% posetilaca su stranci.

Transfer od aerodroma do Pariza:

Sa aerodroma Šarl de Gol preporučujemo prevoz vozom.

Linija RER B (plava)

Pravac: Pariz (Robinson, Antony, St-Remy-les-Chevreuse)

Stanice: Gare du Nord, Chatelet les Halles, St Michel/Notre Dame, Luxembourg, Port Royal, Denfert-Rochereau, Cite Universitaire.

Karte se kupuju na biletarnici (Billet Ile de France) na aerodromu Šarl de Gol (Zone5-> Zone1)

Cena karte je Eur 9.75 (puna cena, od Januara 2014.)/Eur 6.85 (deca od 4-9 godina), besplatno za decu ispod 4 godine.

Prvi/poslednji polazak sa aerodroma 04.56/23.50

Za informacije o polascima voza iz Pariza ka aerodromu: http://parisbytrain.com/rer-train-from-paris-to-roissy-charles-de-gaulle-cdg-airport/

Ukoliko ste sleteli na Terminal 1, trebate da sednete na šatl voz koji se zove CDGVAL i koji će vas odvesti do Terminala 3/Roissypole gde ćete dalje ići na voz RER. Ime ove stanice je ''Aeroport Charles de Gaulle 1''. Nemojte da pogrešite jer 1 u značenju ''Terminal 1'' ne znači da je voz stigao na stanicu, to je prva stanica od dve na CDG aerodromu. Samo pratite znake koje će vas odvesti do CDGVAL voza.

Da bi stvari bile još konfuznije, Terminal 3 se nalazi između Terminala 1 i 2, tako da putovanje od zapada do istoka kroz terminale ide ovim redom: T1, T3 pa onda T2. Imajte na umu da CDGVAL voz se zaustavlja na parking stanici između Terminala 1 i 3 (Parc P-r), i Terminala 3 i 2 (Park P-x), tako da nemojte izaći iz CDGVAL voza prerano. U vozu CDGVAL svaka stanica biva najavljena na fancuskom i engleskom jeziku.

Pri kupovini karata obratite pažnju na mašine na kojima ćete kupiti kartu tj. one su plave boje, i nikako nemojte kupiti kartu na žutoj mašini SNCF TGV, jer samo plave mašine prodaju karte za RER B liniju.

Još važnija stvar: imajte u vidu da plaćanje američkim i većinom neevropskih kreditnih kartica (bez pametnih čipova i bez pin broja (4 cifre)) nije moguće.

Sa aerodroma Bove (Beauvais) do Pariza

Ovaj aerodrom koji se nalazi na severnoj strani grada je manji regionalni aerodrom na koji sleću low cost kompanije kao npr. Ryanair i WizzAir. Kao mnogi mali aerodromi, postoji kartel u operaciji u formi da sa aerodroma saobaća šatl bas koji povezuje putnike sa Metro stanicom na Porte Maillotstation.

Autobusi polaze 20 minuta nakon sleta svakog prevozioca, i nekoliko sati ranije svakog poleta kompanija. Tačno vreme možete videti na sajtu aerodroma Bove (Beauvais). Samo putovanje sa aerodroma do centra traje oko sat vremena ukoliko je saobraćaj dobar, i cena karte po pravcu je Eur 17, deca nemaju popust, bebe do 2 godine ne plaćaju kartu.

Vizni režim: Viza za putovanja do 90 dana nije potrebna.

Adresa Ambasade:

Pariska 11, 11000 Beograd

tel.: +381 11 302 35 00

fax. +381 11 302 35 50

Bezbednost u gradu:

Najveći problem u Parizu za turiste su džeparoši. Nasilni kriminal je veoma redak, pogotovo u centru grada. Policija se može dobiti okretanjem broja 17. Ne govore svi policajci engleski, ali oni koji se nalaze u blizini glavnih atrakcija obično govore. Kaže se da su veoma profesionalni i da su više nego voljni da pomognu. Zanimljivo je da džeparoši u Parizu nisu francuskog porekla, obično su to cigani iz istočne Evrope, pogotovo iz Rumunije.

Himna Francuske: Marseljeza

Airserbia
+381 11 311 21 23
0800 111 528 Za pozive iz inostranstva
Etihad
0800 190 561
Turkish
+381 11 303 61 95
+381 11 209 72 25 Kancelarija na aerodromu Beograd
Lufthansa Logotype 2
+381 11 3034 944
Austrian Airlines Logo 0
+381 11 3248 077
Swissair
+381 11 3030 140
Montenegro Airlines
+381 11 2621 122
+381 11 2286 241 Kancelarija na aerodromu Beograd
Logo Air France  01
Klm
Lot
+381 11 2028 047 - Travel Centar
Alitalia
+381 11 3245 000
Aeroflot Logo En
+381 11 3286 064
+381 11 209 7244 Kancelarija na aerodromu Beograd
Adria
Qatar
+381 11 785 9007 +381 11 209 7546 Kancelarija na Aerodromu
Aegean
+381 11 3284 781 Tal Aviation Balkans
Croatia Airlines
Flydubai
+381 11 328 2271 PMT
Pegasus
Airberlin
Belavia
Emirates
British
Iata
Olympic
Tarom
Tunisair
Virgin
SriLankan Airlines Logo
Singapore Airlines Logo
logo